Wiederkehr: Državni nadzor nad verskom nastavom „nije beznačajno pitanje”

Ministar obrazovanja Austrije Christoph Wiederkehr izrazio je spremnost da razgovara o pojačanoj državnoj kontroli u pogledu stručnog nadzora nad verskom nastavom, ali je ukazao i na ograničenja koja u ovoj oblasti nameću međunarodno i ustavno pravo.

Govoreći za ORF, Wiederkehr je branio odluku o smanjenju obima nastave latinskog jezika, kao i pilot-projekte koji podrazumevaju šestogodišnji nastavni plan i program u osnovnim školama.

Ministarka za integracije Claudia Bauer u subotu se založila za stroži državni nadzor nad verskom nastavom. Ona je ukazala na potencijalnu potrebu za delovanjem, naročito kada je reč o islamskoj verskoj nastavi. Država „zatvara oči” pred situacijom u ovoj oblasti, tvrdila je Bauerova.

Wiederkehr se pozvao na vladin program koji predviđa sistem „školskog nadzora nezavisnog od religije”. Ipak, ministar je naglasio da su nastavnici verske nastave već obavezni da poštuju vrednosti i zakone Republike, te da kršenje tih obaveza povlači određene posledice.

Odgovornost za versku nastavu trenutno je podeljena između crkava ili verskih zajednica, s jedne strane, i države, s druge strane.

Za sadržaj i izvođenje verske nastave odgovorna je konkretna crkva ili verska zajednica.

Prepuštanje stručnog nadzora isključivo u ruke države „sa ustavnopravnog stanovišta nije beznačajno pitanje”, upozorio je Wiederkehr, koji je takođe ukazao na relevantne međunarodne sporazume sa Vatikanom.

Sada su potrebni razgovori o tome kako država može bolje da podrži proces stručnog nadzora. Oko 20 prijava zbog zabrane nošenja marame

Zabrana nošenja marame u školama za devojčice mlađe od 14 godina, koja je na snazi od početka ove školske godine, do sada je rezultirala sa oko 20 zvaničnih prijava širom Austrije.

Reč je o slučajevima u kojima su devojčice nastavile da nose maramu u školi čak i nakon što su školska uprava i prosvetne vlasti obavile više razgovora sa njihovim roditeljima.

Škole su ove slučajeve prosledile nadležnim upravnim organima, gde se oni „obrađuju, uz mogućnost naknadnog izricanja kazni”.

Ministar prosvete je izrazio uverenje da će projekat uvođenja „kvalifikacije srednjeg nivoa po završetku škole” (Mittlere Reife) biti sproveden tokom mandata aktuelne vlade.

Ipak, potreban je značajan pripremni rad.

Na primer, mora se utvrditi šta se dešava ako učenik nema potrebno znanje nakon završetka devetogodišnjeg obaveznog školovanja.

Manje latinskog neće značiti kraj zapadne civilizacije

Wiederkehr je takođe branio planove da se smanji broj časova latinskog jezika u nastavnom planu i programu, a umesto toga uvede predmet usmeren na obrazovanje o medijima i demokratiji.

„Da li će se zapadna civilizacija urušiti zbog ovoga? Ne”, primetio je on, odgovarajući na kritike u vezi sa smanjenjem nastave latinskog jezika.

Trenutno u parlamentu ne postoji većina za sistem šestogodišnje osnovne škole, ali on, kao ministar prosvete, ima ovlašćenje da pokrene pilot-projekte. Takođe, postoji dovoljan broj škola zainteresovanih za takve eksperimente.

Toplotni talasi nisu argument za skraćivanje letnjeg raspusta

Wiederkehr se nada da će škole do sledećeg leta imati dodatne mogućnosti za reagovanje na ekstremne vrućine.

Međutim, odgovarajuće mere bi prvo morao da odobri parlament, jer Wiederkehr nije želeo da preuzme isključivu odgovornost za to pitanje. Vrućine i njihov uticaj na škole navode se kao razlog protiv skraćivanja letnjeg raspusta.

Ipak, ministar priznaje da dugi letnji raspust predstavlja opterećenje za roditelje.

Određeno olakšanje očekuje se već sledećeg leta, uz dalje širenje programa letnjih škola za decu sa nedovoljnim znanjem nemačkog jezika. O ovoj temi će se takođe raspravljati sledeće nedelje na samitu pokrajinskih prosvetnih zvaničnika u Forarlbergu.