Parlament usvojio prošireno ograničenje cena goriva

Austrijski parlament usvojio je danas prošireno ograničenje cena goriva, koje treba da doprinese smanjenju cena na benzinskim pumpama.

Još u martu, parlament je odobrio „ograničenje cena goriva” kao odgovor na rast cena nafte izazvan sukobom na Bliskom istoki. Od tada, dodatni prihodi od PDV-a koje je država ostvarila usled viših cena goriva vraćani su potrošačima kroz smanjenje poreza na mineralna ulja. Istovremeno, od naftnih kompanija i operatera benzinskih stanica zahtevalo se da pad cena sa međunarodnih tržišta sirove nafte prenesu na krajnje cene. Pored toga, do kraja maja bilo je na snazi ograničenje marži, u iznosu od 5 centi, odnosno 2,5 centa po litru.

Zbog kretanja na tržištima sirove nafte, ograničenje cena goriva nije imalo značajniju ulogu tokom letnjih meseci. Međutim, kako su cene benzina i dizela nedavno ponovo naglo porasle, parlament je danas, na inicijativu vladajuće koalicije, odobrio prošireno ograničenje.

Ministar finansija Markus Marterbauer ovlašćen je da uredbom smanji porez na mineralna ulja za do 6,7 centi po litru tokom oktobra i novembra, bez obzira na to da li je taj iznos pokriven dodatnim prihodima od PDV-a.

Prema rečima šefa poslaničke grupe Narodne partije Austrije (ÖVP) Ernsta Gödla, naftnoj industriji će ponovo biti nametnuto ograničenje marže od 3,5 centa po litru. Uzimajući u obzir efekat PDV-a, ovo bi moglo da smanji cene benzina i dizela za 12 centi po litru u naredna dva meseca.

Slobodarska partija (FPÖ) smatra da je ovo nedovoljno. U posebnom predlogu, stranka je zatražila ukidanje naplate poreza na emisiju ugljenika i privremeno prepolovljenje poreza na mineralna ulja za benzin i dizel. Međutim, taj predlog nije dobio podršku, kao ni dopunski predlog kojim se tražilo prepolovljenje poreza na mineralna ulja i za lož-ulje.

Prema rečima ministra finansija Marterbauera, ispunjavanje zahteva FPÖ koštalo bi četiri milijarde evra tokom 2026. i 2027. godine. Istovremeno, on je odbacio mehanizam finansiranja koji je predložila FPÖ, a koji podrazumeva smanjenje pomoći Ukrajini, ocenivši ga kao nerealnim, uz napomenu da je nemoguće smanjiti rashode koji ne postoje.

Stranka Zelenih je odbacila i predlog koalicionih stranaka i inicijative FPÖ, tvrdeći da bi, ukoliko bi se uvelo prošireno ograničenje cena goriva, troškove za to trebalo da snose naftne kompanije. Zeleni su istakli da te kompanije ostvaruju ogromne profite usled trenutne krize i ubiru značajne vanredne dobiti.

Međutim, predlog koji su podneli Zeleni sa ciljem revizije postojećih nameta uvedenih zbog energetske krize i njihovog objedinjavanja u porez na vanrednu dobit energetskih kompanija, koji bi bio tehnološki neutralan, nije dobio većinu.

Predviđeno je da izmene Zakona o porezu na mineralna ulja, koje je usvojio parlament, stupe na snagu 1. oktobra.