Karan: Istorijsko pamćenje važno za očuvanje identiteta i Srpske

Predsednik Republike Srpske Siniša Karan izjavio je da su istorijsko pamćenje i kultura sjećanja važni za očuvanje nacionalnog identiteta, Republike Srpske i njenih institucija, te istakao značaj zajedničkog obeležavanja istorijskih događaja Srbije i Republike Srpske.

On je naveo da su očuvanje identiteta, istorije i puni legitimitet narodne volje, osnov za snažne institucije i očuvanje Republike Srpske.

Karan je podsetio da je nedavno imao čast da u Grčkoj prisustvuje obeležavanju 110 godina od iskrcavanja srpske vojske na Krf.

Zajednička obeležavanja istorijskih događaja jedna je od ključnih potvrda zajedničkog identiteta srpskog naroda i važna su i u kontekstu Deklaracije sa Svesrpskog sabora o zaštiti nacionalnog i političkog bića i zajedničke budućnosti srpskog naroda.

„Svako naše dete, svaki građanin, trebao bi da poseti bar jedan dan Plavu grobnicu, Krf, ostrvo Vido, gde su sahranjeni naši heroji“, rekao je Karan za ATV.

On je naveo da su zajedničke ekskurzije učenika iz Republike Srpske i Srbije, uključujući posete Donjoj Gradini i drugim mestima stradanja, jedna od tačaka svesrpske deklaracije.

„Narod koji ne ceni svoju prošlost i ne zna da ceni sve žrtve u njenoj prošlosti teško da može izgraditi prave vrednosti i u sadašnjosti i u budućnosti“, poručio je Karan.

Govoreći o značaju 9. januara, Karan je rekao da taj datum treba posmatrati kroz činjenicu da je njime označeno stvaranje Republike Srpske.

On je istakao da je Republika Srpska nastala pre oružanih sukoba u BiH, nakon preglasavanja srpskih poslanika u tadašnjoj Skupštini SR BiH, te da je nastala i kao odgovor na istorijsko sećanje i potrebu da se spreči ponavljanje stradanja srpskog naroda, prenosi Srna.

„Da nije stvorena Republika Srpska, nemam dilemu da srpskog naroda u BiH ne bi ni bilo, ili bi bio nacionalna manjina“, naglasio je Karan.

On je istakao da su narodna volja, snažne institucije, ekonomska samoodrživost i poštovanje Ustava i Dejtonskog mirovnog sporazuma ključni za očuvanje Republike Srpske.

Karan je rekao da je Republika Srpska tokom protekle tri decenije bila izložena brojnim pritiscima, ali da su njene institucije i podrška naroda omogućile njen opstanak.

„Narodna volja je ključna. Republiku Srpsku je stvorio njen narod“, podvukao je Karan.

On je naveo da su postojali udari na različite institucije Srpske, uključujući funkciju predsednika Republike, Narodnu skupštinu i Vladu, ali da je iza institucija uvek stajala snažna podrška naroda.

Karan je istakao značaj Ustava BiH, odnosno Aneksa četiri Dejtonskog mirovnog sporazuma, navodeći da je Republika Srpska njime međunarodno-pravno verifikovana.

„Unutar sebe, Republika Srpska, kao izdvojena federalna jedinica, ima puni suverenitet“, rekao je on.

Karan je kazao da su različitim odlukama visokih predstavnika menjane nadležnosti i ustavna struktura BiH mimo ustavne procedure.

„Može biti legitimno, legalno i trajno samo ono što se promeni u Ustavu, a u Ustavu se može promeniti samo ono za šta da saglasnost i Republika Srpska“, dodao je Karan.

On je rekao da je Republika Srpska danas ekonomski samoodrživa, što joj daje snagu da bude i politički samoodrživa.

„Nema političke nezavisnosti bez ekonomske nezavisnosti, pogotovo danas u ovom multipolarnom svetu kada se pokazalo da kada nemate eknomsku stabilnost onda ste vrlo lako podložni političkim uticajima“, objasnio je Karan.

On je dodao da je ekonomska stabilnost izrazito važna za ukupnu stabilnost Republike Srpske.

„Srpska je i bezbedno okruženje, a bezbednost je naš prioritet“, istakao je Karan.

Govoreći o radu krnjeg Ustavnog suda BiH, Karan je rekao da je taj sud donio mnogo odluka protiv Republike Srpske ne navodeći nijednu normu pri donošenju odluka.

„Oni su sigurno napravili veće zlo nego svi visoki predstavnici u BiH. Visoki predstavnici su obična tiranija i sila, ali je jako teško objasniti da Ustavni sud donosi odluke koji nemaju ustavno uporište“, dodao je Karan.

On je ukazao da je i to dio koncepta neprekidnih pokušaja unitarizacije BiH.

„Suština tih odluka bila je unitarizacija. U unitarnoj BiH srpski narod nije više ravnopravan“, zaključio je Karan.