Red flags u prijateljstvu: 7 znakova da odnos više nije zdrav

Nije svako udaljavanje od prijatelja znak da je prijateljstvo loše. Ljudi menjaju gradove, poslove, prioritete i životne navike. Problem nastaje kada odnos dugo počiva na kontroli, nepoštovanju, iskorišćavanju ili osećaju da jedna osoba stalno mora da se prilagođava drugoj.

Kod mladih su prijateljstva posebno važna. Istraživanja pokazuju da kvalitet bliskih prijateljstava ima vezu sa dobrobiti, osećajem usamljenosti i samopoštovanjem tokom ranog odraslog doba.

Zato nije loše povremeno pogledati i sopstvena prijateljstva. Ne zbog traženja problema, već zbog toga da se razlikuje normalan konflikt od obrasca koji se stalno ponavlja.

1. Uvek mora biti po njegovom ili njenom

Jedan od prvih znakova problema jeste kada kompromis praktično ne postoji.

Vi birate gde ćete izaći, kada ćete se videti, o čemu ćete pričati i šta ćete raditi, ali samo dok se sve uklapa u ono što druga osoba želi. Kada predložite nešto drugo, sledi ljutnja, ignorisanje ili prebacivanje.

Prijateljstvo ne znači da se ljudi uvek slažu, ali bi trebalo da postoji prostor da obe osobe kažu šta žele.

• Vaše granice se stalno testiraju

„Ma nemoj da se ljutiš.“

„Znaš da se samo šalim.“

„Pa prijatelji smo.“

Ove rečenice same po sebi nisu problem. Problem je kada se koriste svaki put kada pokušate da postavite granicu.

Zdravi odnosi podrazumevaju poštovanje tuđih granica, čak i kada se sa njima ne slažemo. Osnove zdravih odnosa upravo jesu poštovanje i jasne granice.

Ako ste jasno rekli da vam nešto smeta, a druga osoba nastavlja da radi isto, nije problem u tome što ste „preosetljivi“. Pitanje je da li se vaša granica uopšte poštuje.

• Javlja se samo kada nešto treba

Treba mu pomoć oko selidbe.

Treba joj novac.

Treba preporuka za posao.

Treba neko da je sasluša.

Tada ste najbolji prijatelji. Kada vama nešto treba, nema vremena, ne odgovara na poruke ili uvek postoji neki razlog.

Jednokratna situacija ne znači mnogo. Svako može imati težak period. Ali ako se mesecima ili godinama ponavlja isti obrazac, vredi se zapitati koliko je odnos zaista obostran.

• Vaš uspeh mu smeta

Dobijete posao koji ste želeli. Položite ispit. Preselite se. Uđete u novu vezu. Pokrenete nešto svoje.

Umesto iskrene čestitke dobijete komentar:

„Ma imao si sreće.“

„Nije to ništa posebno.“

„Videćemo koliko će trajati.“

Prijatelj ne mora da bude oduševljen baš svakom vašom odlukom, ali stalno umanjivanje vaših uspeha može postati problem.

Dobar odnos podrazumeva mogućnost da se ljudi raduju jedni drugima, a ne da svaki uspeh pretvore u takmičenje.

• Posle druženja se osećate lošije

Ovo je jedan od jednostavnijih pokazatelja koje često zanemarujemo.

Ne znači da svako druženje mora biti savršeno. Nekada ćemo se posvađati, razgovarati o problemima ili imati težak dan.

Ali ako posle gotovo svakog susreta osećate krivicu, iscrpljenost, nervozu ili potrebu da analizirate šta ste rekli i da li ste nekoga naljutili, odnos zaslužuje pažnju.

Istraživanja o prijateljstvima mladih odraslih upravo pokazuju da su bliskost, pouzdanost i nivo konflikta povezani sa pokazateljima dobrobiti, uključujući usamljenost i samopoštovanje.

• Očekuje da se udaljite od drugih ljudi

„Šta ćeš s njima?“

„Ne sviđa mi se taj tvoj prijatelj.“

„Od kada se družiš s njom, nemaš vremena za mene.“

Jedno je kada prijatelj izrazi zabrinutost zbog konkretne situacije. Drugo je kada pokušava da određuje sa kim smete da se družite.

Prijateljstvo ne podrazumeva ekskluzivnost. Normalno je imati različite krugove ljudi, kolege, prijatelje iz detinjstva, partnera, porodicu i poznanike.

Pokušaj da se osoba izoluje od drugih odnosa može biti ozbiljniji znak kontrole i ne treba ga automatski predstavljati kao „ljubomoru, jer joj je stalo“.

• Izvinjenje postoji, ali se ponašanje ne menja

Svi grešimo. I dobri prijatelji mogu da kažu nešto pogrešno, zaborave dogovor ili preteraju u svađi.

Zato jedno loše ponašanje ne znači automatski da treba prekinuti prijateljstvo. Važnije je šta se dešava posle toga.

Ako osoba prizna grešku, sasluša vas i promeni ponašanje, konflikt može biti deo normalnog odnosa. Ako se izvinjenje ponavlja, a isto ponašanje se svaki put vraća, onda više nije reč samo o jednoj grešci.

Nije svaki problem „red flag“

Ovo je možda najvažnije.

Na društvenim mrežama se danas gotovo svako neprijatno ponašanje može nazvati „red flag“. Ako vam prijatelj jednom otkaže izlazak, ne odgovori nekoliko sati ili se ne složi sa vama, to samo po sebi ne govori mnogo.

Prijateljstva se menjaju. Istraživanja pokazuju da se kvalitet i karakteristike bliskih prijateljstava prirodno menjaju tokom dvadesetih, između ostalog zbog novih obaveza, posla, partnerskih odnosa i promena životnog ritma.

Zato je korisnije gledati obrazac, a ne jedan događaj.

Ako se problemi ponavljaju, razgovor je često prvi korak. Možete konkretno reći šta vam smeta i videti kako druga osoba reaguje. Ako postoji spremnost za razgovor i promenu, odnos možda može da se popravi.

Ako nema ni razgovora, ni poštovanja, ni promene – onda je sasvim legitimno napraviti distancu.

Kako izgleda zdravo prijateljstvo?

Ne mora da bude bez svađa i neslaganja. Mnogo je važnije da u njemu postoji poštovanje, poverenje, uzajamnost, prostor za različitosti i mogućnost da budete svoji.

Dobar prijatelj nije osoba koja se slaže sa svakom vašom odlukom. To je osoba sa kojom možete da se ne slažete, a da zbog toga ne morate da se plašite da će odnos odmah biti ugrožen.