AGES: Toplotni talas u junu odneo 395 života

Austrijska agencija za zdravlje i bezbednost hrane (AGES) prvi put je procenila stopu smrtnosti povezanu sa letnjim vrućinama i projektovala 395 smrtnih slučajeva u jun.

Ovo je daleko najveća brojka za jun u poređenju sa analizama od 2017. godine, objavilo je Ministarstvo zdravlja Austrije.

Prethodni neslavni rekord za jun postavljen je 2019. godine sa procenjenih 335 smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom. U junu prošle godine bilo ih je 170, a u junu 2024. godine procenjuje se da je 201 smrtni slučaj bio povezan sa vrućinom.

Brojke se zasnivaju na naučnom modelu koji je razvila AGES – koristeći podatke o mortalitetu i vremenu, prave se statističke procene koliko je dodatnih smrtnih slučajeva povezano sa izuzetnim toplotnim stresom.

Za ceo letnji period prethodne godine (od juna do septembra) AGES procenjuje da je bilo 449 smrtnih slučajeva povezanih sa toplotom.

U toplijem letu 2024. godine, procenjeno je da je bilo čak 989 smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom, što je najveći broj u podacima do 2017. godine.

Veliko zdravstveno opterećenje je povezano sa visokim temperaturama ovog juna, navodi Ministarstvo.

Prema podacima „Geosphere Austria“, granica od 35 stepeni je dostignuta ili premašena barem jednom na oko polovini svih meteoroloških stanica.

Na 46 meteoroloških stanica tokom juna izmerene su dnevne temperature od najmanje 38 stepeni, a na 15 čak 39 stepeni ili više.

Beč je 28. juna zabeležio novi toplotni rekord za glavni grad sa temperaturom od 40,0 stepeni Celzijusa, dok je Bad Deutsch-Altenburg sledećeg dana zabeležio novi nacionalni rekord za junski dan sa 40,1 stepen Celzijusa.

„Broj od 395 smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom je šokantan. To jasno pokazuje da vrućina više nije samo pitanje udobnosti, već konkretna pretnja po zdravlje i život. Posledice klimatskih promena postaju sve očiglednije u Austriji i predstavljaju nove izazove za naš zdravstveni sistem“, naglasila je ministarka zdravlja Korinna Schuman.

Dodala je da je važno da se ne mora čekati mesecima da bi se procenio uticaj izuzetnih toplotnih talasa na zdravlje kako bi se delovalo.

„Potrebni su nam najnoviji naučni podaci kako bismo rano identifikovali trendove, kontinuirano procenjivali zaštitne mere i vršili prilagođavanja gde je to potrebno. Ovogodišnje znatno blagovremenije praćenje upravo to omogućava“, rekla je Schuman.

Rezultati će biti uključeni u dalji razvoj Nacionalnog plana zaštite od toplote, informativnih usluga za javnost i postojećih preventivnih mera, najavila je ministarka.

Tokom toplotnog talasa s kraja juna i početka jula, Ministarstvo zdravlja i druge agencije obavestile su javnost o izuzetnom opterećenju i pozvali na preduzimanje zaštitnih mera, posebno za starije osobe, hronične bolesnike, trudnice, osobe sa invaliditetom, odojčad i malu decu, kao i njihove rođake i negovatelje.

Prilikom izračunavanja mortaliteta povezanog sa vrućinom, namerno su uzeti u obzir odloženi efekti na period do približno tri nedelje.

Visoke temperature mogu pogoršati postojeće kardiovaskularne, respiratorne, bubrežne ili druge bolesti i tako doprineti zdravstvenim komplikacijama čak i danima ili nedeljama nakon toplotnog talasa. Procena odmah nakon završetka toplotnog talasa stoga nije moguća. Očekuje se da će konačna evaluacija AGES-a za celo leto 2026. biti dostupna u oktobru.