Austrija traži lekare, a mladi medicinari beže u inostranstvo zbog dugog čekanja na mesto za osnovnu obuku

Austrijskom zdravstvenom sistemu su potrebni lekari, ali mladi lekari, nakon diplomiranja, beže u inostranstvo zbog dugog čekanja na mesto za osnovnu obuku, piše bečki dnevnik “Kurir”.

Da bi neko radio kao lekar nakon studija, mora da prođe osnovnu obuku, koja traje devet meseci, a što je i preduslov za dalje usavršavanje – bilo u opštoj praksi ili kao specijalista.

Međutim, to je prva prepreka jer se mesta za stažiranje teško nalaze.

Liste čekanja na mesto za osnovnu obuku su duge širom zemlje.

„Studirate šest godina i radujete se radu. Nije ni čudo što kolege odlaze u inostranstvo“, rekao je Tobijas Kelble koji studira u Insbruku i koji je predsednik je studentskog saveta za humanu medicinu.

Kelble takođe razmatra odlazak u Nemačku.

„Voleo bih da ostanem, ali bez posla je teško. Kada završim studije, imaću 30 godina; nemam više vremena da čekam“, dodao je on.

Austrijsko lekarsko udruženje je 2025. godine procenilo da oko jedna trećina lekara „ne doprinosi pružanju zdravstvene zaštite“. To znači da oni ili napuštaju zemlju ili kasnije ne rade medicinu.

Inače i put do studija medicine je teći u Austriji, jer je potrebno položiti prijemni ispit, a stopa uspeha je u proseku jedan od osam.

Studije traju šest godina i uključuju predavanja i kliničko-praktičnu godinu.

Stažiranje, posle studija, traje devet meseci i tokom tog vremena novi lekari uče osnovne veštine svog novog posla.

Lekari opšte prakse moraju da završe 27 meseci bolničke rotacije i šest meseci praktične obuke.

Oni koji se specijalizuju za određenu oblast moraju da završe dodatnih četiri do šest godina dodatne obuke.

Međutim, Austriji su hitno potrebni mladi lekari. Oko jedna trećina medicinske struke je starija od 55 godina – talas penzionisanja je neizbežan.

Prema Austrijskom lekarskom udruženju (OeAeK), do 2030. godine će nedostajati oko 1.000 lekara opšte prakse i 1.500 specijalista.

Anant Tind iz Austrijske studentske unije (OeH) na Medicinskom univerzitetu u Beču (Meduni Wien) govori o sličnim problemima.

„Mnoge moje kolege studenti uzalud traže posao; problem se pogoršao poslednjih godina“, kaže on.

Iako je rođen i odrastao u Beču, on i njegovi prijatelji razmišljaju o preseljenju u Nemačku ili Švajcarsku.

Osnovna medicinska obuka se tamo ne nudi, a Austrija stvara „veštačko usko grlo“.

OeAeK naglašava da je osnovna medicinska obuka fundamentalno važna i neophodna, jer postavlja temelje za buduću medicinsku praksu. U evaluaciji medicinske obuke iz 2025. godine, 80 odsto anketiranih lekara podržalo je održavanje ovog programa obuke.

Nemački model stoga nije opcija za Austrijsko lekarsko udruženje, ali oni pozivaju na dobrovoljno učešće. Zašto jednostavno ne povećati broj mesta za obuku? Zato što su savezne države operateri bolnica i samim tim su odgovorne i za broj mesta za obuku, ali kao što je dobro poznato, nedostaju sredstva. Povećanje broja univerzitetskih mesta nije razuman način da se smanji jaz. „To bi samo smanjilo usko grlo i dovelo do toga da više studenata odlazi u inostranstvo“, upozorava Maksimilijan Haslinger, predsednik Studentske unije Insbruka (OeH).