Austrijanci gube poverenje u državnu penziju

Austrijanci sve više gube poevrenje u državnu penziju, pokazuje istraživanje agencije „Unique Research”

Samo 22 odsto Austrijanaca veruje da će primanja iz obaveznog penzionog sistema biti dovoljno za život posle radnog veka.

Istraživanje potvrđuje široko rasprostranjenu zabrinutost zbog finansijske sigurnosti u starosti.

Istraživanje, sprovedeno po nalogu Udruženja penzionih i osiguravajućih fondova Austrije, pokazuje da više od dve trećine zaposlenih očekuje da će im pored državne penzije biti potrebne i privatne penzije.

Čak 68 odsto deli ovo mišljenje, dok samo 22 procenta očekuje da će moći u starosti da žive samo sa državnom penzijom.

„Ključni nalaz je jasan: Mnogi ljudi vide potrebu za dodatnom sigurnošću u starosti“, kazao je Peter Hajek iz kompanije „Unique Research”.

Percepcija da su privatne penzije neophodne posebno je prisutna među mladima od 50 godina.

To se poklapa sa planiranim restrukturiranjem drugog stuba austrijskog penzionog sistema. Zakonodavni paket koji planira da sprovede austrijska vlada ima za cilj da penzijske šeme kompanija učini dostupnim širem krugu zaposlenih i stvori više opcija i potencijalnih prinosa.

„Nova otpremnina“ bi trebalo da može da postane dopunska penzija.

Ključna komponenta je takozvani opšti sporazum o penzionom fondu. To će olakšati zaposlenima da prebace kapital iz svoje „nove otpremnine“ u penzioni fond i tako izgrade dodatnu mesečnu penziju.

Prema istraživanju, postoji značajno interesovanje za takav model: 45 odsto ispitanika smatra da je opcija pretvaranja njihove nove otpremnine u dopunsku penziju na ovaj način veoma ili donekle isplativa.

Mlađi zaposleni, oni sa višim nivoom obrazovanja i oni koji su zadovoljni trenutnim prihodima od svoje nove otpremnine posebno su otvoreni za ovaj model.

Predsednik Udruženja penzionih i osiguravajućih fondova Austrije Andreas Zakostelsky ocenio je reformu kao važan korak ka modernizaciji.

„Ako uspemo da ovaj kapital učinimo lakše dostupnim za doživotnu dopunsku penziju, to će stvoriti opipljivu dodatnu vrednost za zaposlene“, objasnio je Zakotelsky.

Uz to, 36 odsto ispitanih pozitivno gleda na planirano proširenje penzionih šema kompanija, dok je još 31 odsto bar otvoreno za to, poakzuje istraživanje.

Mišljenja se razlikuju kada je u pitanju primena. Tako 36 procenata navodi veću sigurnost i garancije kao posebno važan faktor, 31 procenat želi poreske olakšice, a 29 procenata daje prednost većim prinosima.

Različite ponude su namenjene da upravo zadovolje ove potrebe u budućnosti. Zakostelsky ukazuje da penzioni fondovi planiraju da razviju opciju orijentisaniju na rast sa većim potencijalnim prinosima, kao i konzervativniji model sa većim fokusom na sigurnost.

„Ne postoji jedan pristup koji odgovara svima“, kazao je on.

Neki žele da iskoriste veće dugoročne prinose, dok drugi daju prednost sigurnosti i garancijama.

Prema podacima Austrijskog penzionog fonda (OeKB), austrijski penzijski fondovi su ostvarili prinos od 4,83 procenta u prvoj polovini 2026. godine. Od 1991. godine, dugoročni prosečni prinos je 5,02 procenta godišnje.

Penzijski i osiguravajući fondovi sada predstavljaju više od pet miliona osoba koja imaju pravo na penziju i koja tek stiču pravo na mirovinu i upravljaju imovinom koja prelazi 50 milijardi evra, prema podacima.

Udruženje veruje da uspeh planirane reforme sada prvenstveno zavisi od toga koliko kompanija i zaposlenih zapravo koristi nove opcije.

Zakostelsky stoga vidi da ne samo političari, već i poslodavci i penzijski fondovi imaju odgovornost da obaveste javnost o novim modelima i da dalje uspostave penzijske šeme kompanija.