Austrijanci sve gojazniji

Udeo građana sa preteranom gojaznošću u Austriji je eksplodirao za skoro 38 procenata od 2008. godine, što državi donosi dodatne troškove.

Čak 17,6 procenata građana Austrije starijih od 18 godina ima indeks telesne mase (ITM) od najmanje 30 procenata, što se smatra prekomerno gojaznim, pokazuju podaci Eurostata.

Iako je Austrija na 14. mestu u evropskom poređenju, stopa nije posebno niska.

Među prve tri zemlje u EU po gojaznosti su Malta sa stopom od 26,6 procenata, Letonija (24,6 procenata) i Finska (23,2 procenta).

Zatim slede Mađarska (20,9 odsto), Nemačka (20,8 odsto) i Slovačka (17,7 odsto).

Na drugom kraju skale su Italija sa samo 7,0 procenata, zatim Grčka (12,8 procenata), Rumunija (12,9 procenata) i Španija (14,9 procenata).

Podaci Eurostata pokazuju da su muškarci u EU češće pogođeni preteranom gojaznošću (17,4 procenta) nego žene (15,3 procenta).

Međutim, još alarmantniji od trenutnog rangiranja je trend u Austriji u poslednjih nekoliko godina.

Od 2008. godine – kada je stopa bila 12,8 odsto – stopa gojaznosti je porasla za 4,8 procentnih poena, na čak 37,5 odsto.

Ukratko, 53 odsto austrijskog stanovništva ima prekomernu težinu.

Za one koji se pitaju o ukupnoj situaciji u zemlji – 52,9 odsto ljudi u Austriji se nedavno borilo sa viškom kilograma (ITM od 25 ili više).

Malta i Rumunija predvode ukupnu rang listu gojaznosti sa po 62,3 odsto, a slede Finska (61,7 odsto), Litvanija (60,7 odsto) i Češka (60,4 odsto) – u poređenju sa prosekom EU od 51,7 odsto.

Ono što situaciju čini tako dramatičnom, pored ljudske patnje i smanjenog životnog veka, jeste to što efekti gojaznosti koštaju Austriju.

Još 2024. godine, Institut za napredne studije (IHS) procenio je ekonomski teret preterane gojaznosti na 2,3 milijarde evra godišnje.

Oko pet procenata ukupnih izdataka za zdravstvenu zaštitu i pola miliona bolničkih dana pripisano je bolestima povezanim sa gojaznošću.

„S obzirom na brojke, vidimo hitnu potrebu za akcijom“, upozoravaju eksperti IHS-a i navode da epidemiju gojaznosti ne treba odbaciti kao manje važno pitanje, jer je to „centralni problem za javno zdravlje i našu ekonomiju“.