Austrijski đaci slabiji u čitanju i matematici, bolje im idu prirodne nauke

Austrijski đaci ponovo su ostvarili slabiji uspeh u čitanju i matematici, dok su bolje rezultate postigli u u oblasti prirodnih nauka u okviru PISA studije za prošlu godinu.

PISA test je međunarodno istraživanje koje meri funkcionalno znanje i primenu stečenih veština petnaestogodišnjih učenika u stvarnom životu i pokriva države Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

U čitanju i matematici, uspeh učenika uzrasta 15 i 16 godina ponovo je opao, dok su rezultati u prirodnim naukama ostali približno isti. Slično je stanje i u Austriji – u čitanju i matematici nivo je opao u istoj meri kao i u proseku OECD-a, dok su bolji rezultati zabeleženi u prirodnim naukama.

U ovogodišnjoj glavnoj oblasti testiranja, prirodnim naukama, austrijski učenici su postigli 497 poena. To je povećanje od šest poena u odnosu na poslednji test 2022. godine i iznad proseka OECD-a.

Međutim, u čitanju su đaci u Austriji postigli 467 poena – što jeste nešto iznad proseka OECD-a (461), ali je pad od 13 poena u odnosu na ranije rezultate. Ipak, otprilike isto toliko – 14 poena, slabiji je i prosek svih zemalja OECD-a.

Isto važi i za matematiku. Iz tog predmeta su austrijski 15-godišnjaci i 16-godišnjaci postigli 477 poena. Ovo je iznad proseka OECD-a (463), ali je pad od deset poena.

U novoj testiranoj oblasti „Učenje u digitalnom svetu“, austrijski učenici su takođe postigli rezultat iznad proseka OECD-a sa 509 poena.

Kao i obično, Južna Koreja i Japan su postigli najbolje rezultate. U samoj Evropi, Estonija (prirodne nauke, matematika, digitalna pismenost) i Irska (čitanje) postigle su najbolje rezultate.

Četiri kineske provincije Peking, Šangaj, Đangsu i Džeđang (prirodne nauke: 597, čitanje: 527, matematika: 612) i Singapur (prirodne nauke: 560, čitanje: 535, matematika: 563), koje su analizirane odvojeno, postigle su apsolutno najbolje rezultate.

Sve u svemu, po prvi put od uvođenja PISA testa, učinak austrijskih učenika je značajno iznad proseka OECD-a u svim testisranim disciplinama. Sa izuzetkom prirodnih nauka i nove kategorije digitalnog učenja, to je zbog činjenice da je učinak u drugim zemljama OECD-a još više opao.

Posebno je značajan negativan trend u čitanju. U Evropi, samo Irska sada dostiže prvobitni prosek od 500 poena. Sa 467 poena, Austrija je sada čak i iza Turske (472), ali je u dobrom društvu sa Švajcarskom (470) i Nemačkom (465). Finska je, barem u čitanju, sada samo malo ispred (474).