Austrijski „hladni diplomatski rat“ protiv Rusije

Austrija vodi „hladni diplomatski rat“ protiv Rusije time što ne izdaje vize ruskim diplomatama.

Vize koje je Austrija odbila, a koje je zatražila Ambasada Rusije u Beču, smatraju se glavnom tačkom spora između dve zemlje, navodi „Kronen Zeitung“.

Od napada na Ukrajinu, izaslanicima Moskve su vize odbijene u više desetina slučaja.

Ambasador Rusije u Beču Andrej Jurjevič Grozov kritikovao je Austriju zbog toga.

„Pitanje viza ostaje najosetljivija oblast i pozivamo Beč da ispuni svoje obaveze, posebno one koje proizilaze iz njegove uloge zemlje domaćina međunarodnih organizacija“, poručio je ruski ambasador u izjavi za „Izvestju“.

Ambasador Rusije pri međunarodnim organizacijama u Beču Mihail Uljanov okarakterisao je austrijsku viznu politiku za ruske diplomate kao „skandaloznu“.

Iza ovoga stoji izuzetno delikatno pitanje, koje, pored Ministarstva spoljnih poslova Austrije, zaokuplja pažnju i austrijske obaveštajne službe, Direktorata za državnu bezbednost i obaveštajne poslove (DSN).

Konkretno, ovo se odnosi na bezbednosnu proveru ruskih diplomata, osoblja ambasade ili zaposlenih u UN kojima su potrebne dozvole za ulazak u Beč za rad.

Kako su dobro obavešteni izvori potvrdili listu „Kronen Zeitung“, 70 osoba koje je Moskva poslala u Austriju nije prošlo proveru.

Pored toga, 15 proteranih diplomata proglašeno je „personama non grata“.

Sve se to dogodilo od invazije na Ukrajinu, a kao razlog navedeno je da ta lica predstavljaju „opasnost po nacionalnu bezbednost“, odnosno u svim slučajevima izneta je zabrinutost zbog potencijalne špijunaže.

S obzirom na prisustvo brojnih međunarodnih organizacija, ali i zbog svog geopolitičkog položaja u srcu Evrope, Beč se tradicionalno smatra prestonicom špijuna. I ne samo ruskih.

Stručnjaci za bezbednost procenjuju da u ambasadama i konzulatima u Beču deluje do 7.000 tajnih agenata, koji se predstavljaju kao diplomate ili „obično osoblje“.

Od rata u Ukrajini, Beč je dobio još veći značaj kao baza, posebno za Rusiju. Kritičari tvrde da je Beč postao pravi „nosač aviona“ za ruske špijune.

Na primer, samo kulturno odeljenje ruske ambasade – sa ukupno 50 diplomata – ima nesrazmerno veliki broj zaposlenih. Za oko trećinu njih se kaže da su vešti u prikupljanju obaveštajnih podataka, navodi „Kronen Zeitung“.