Brošura za osnaživanje devojčica migrantskog porekla

Austrijski fond za integraciju (ÖIF) objavio je Akcioni plan koji je prvenstveno namenjen školama i prosvetnim radnicima.

Ministarka za integraciju Claudia Bauer izjavila je na predstavljanju brošure u srednjoj školi u bečkom okrugu Favoriten da devojčicama treba okruženje u kojem mogu biti same bez prisile i sa autonomijom.

Za mnoge devojčice, to sigurno utočište je škola, navela je Bauer.

„Svaka od oko 800.000 devojčica u Austriji ima pravo da odrasta slobodno i autonomno“, poručila je ministarka na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predstavnicima ÖIF-a pod nazivom „Osnaživanje devojčica“.

„Svaka devojčica treba da bude u mogućnosti da sama odluči šta želi da bude kada odraste, da li i za koga želi da se uda, i mora imati pravo da odrasta bez nasilja i prisile. U nekim krugovima, u nekim zajednicama, daleko smo od ovog ideala“, dodala je Bauer.

Ona je ukazala da se devojčice suočavaju sa fizičkim i psihološkim nasiljem „ako se ne pokore“, a ponekad im se čak preti smrću ili „u najgorim slučajevima, čak bivaju ubijene u ime časti“.

“Devojčice prvo moraju da nauče da porodice nemaju pravo da im nameću ulogu i da religija nije iznad zakona. Ako je njihova sopstvena porodica ta koja vrši prinudu, potrebno im je sidro van tih zajednica. To sidro može biti škola – na primer, školski lekar, školski drugovi ili ljudi van njihovog neposrednog društvenog kruga”, rekla je Bauer.

Praktični priručnik nudi konkretne vežbe, podsticaje za diskusiju i ideje za radionice.

Brošura će biti distribuirana školama i psihoterapijskim praksama, a biće dostupna i onlajn.

Sonja Koul, šefica Ženskog centra OIF-a, istakla je da ovo pitanje uključuje porodične probleme kao što su prinuda i prisilni brak.

„Mnogi ljudi ne znaju koja prava i mogućnosti imaju u Austriji. Samoopredeljenje počinje poznavanjem sopstvenih mogućnosti“, kazala je Koul.

OIF je prošle godine sproveo više od 5.000 konsultacija. U svakoj trećoj kao problem se pojavio neki oblik nasilja – kontrola porodice ili pokušaji nekog drugog da im diktira kako treba da žive.

Emina Šarić, ekspert za proces integracije, naglasila je da je ključno ponuditi mladima „znanje, zaštitu i konkretna rešenja“ od samog početka.

Direktor škole Mario Bugl-Havlis dodao je da za 83 odsto dece u njegovoj školi nemački nije maternji jezik.

„Ovde se susreću mnoge vrednosti, ideje i kulture. Škola je, u tom smislu, više od nastave. Najvažnije je da deci kažemo da imaju budućnost posle škole, posebno devojčicama, jer često vidimo da devojčicama sa migrantskim poreklom nije dozvoljeno da uživaju iste slobode kao dečaci. Škola ne može rešiti sve probleme, ali škola je često mesto gde se problem prvi put primećuje“, rekao je Bugl-Havlis.

Na pitanje o zabrani nošenja marame za učenice mlađe od 14 godina, koja stupa na snagu početkom septembra, Bauer je rekla da su vlasti „dobro pripremljene“.

Bugl-Havlis je izrazio uverenje da se u većini slučajeva problem, ako do njega dođe, može rešiti u razgovoru sa roditeljima.