Brunner za ukidanje graničnih kontrola unutar Šengena

Evropski komesar za unutrašnje poslove i migracije Magnus Brunner pozvao je zemlje poput Austrije i Nemačke da ukinu granične kontrole unutar Šengenskog prostora.

„Sada je vreme da se ukinu kontrole na unutrašnjim granicama“, rekao je Bruner u intervjuu za Evropsku mrežu novinskig agencija (ENR).

Spoljne granice EU su sada bolje zaštićene zahvaljujući Paktu o migracijama i azilu, jer se procedure odvijaju na spoljnim granicama, objasnio je on.

Pre svega, broj ilegalnih dolazaka dramatično je opao, nedavno za 37 procenata u poređenju sa 2025. godinom, naglasio je Brunner dodajući da članice već postepeno ukidaju granične kontrole.

On je naveo kao primer granicu između Slovenije i Austrije, gde je ukidanje upravljanja granicama počelo u Špilfeldu, kao i granicu između Nemačke i Luksemburga.

„Jedna od opcija je da se granične kontrole sprovode dublje u unutrašnjosti“, ukazao je evropski komesar.

Prema njegovim rečima sve više država članica se kreće u ovom pravcu, što je dobro i predstavlja pravi put napred.

Brunner veruje da su države članice EU na pravom putu sa sprovođenjem Pakta o migracijama i azilu, koji je stupio na snagu u junu.

„Za sada vidimo da se nova pravila primenjuju širom Evropske unije“, rekao je Brunner dodajući da su nacionalni zakoni u skoro svakoj državi članici izmenjeni i da je u Danskoj bilo kašnjenja zbog promene vlade.

U oktobru će Komisija imati jasniju sliku o tome kako Pakt zapravo funkcioniše.

„Što se tiče detalja – na primer, Eurodak (sistem za podudaranje otisaka prstiju) – naravno, još uvek nije savršen, ali funkcioniše“, podvukao je Brunner.

Upitan da li vlade u Češkoj i Poljskoj takođe sprovode mere uprkos nekim rezervama, evropski komesar je kazao da postoje određeni elementi pakta koji su u njihovom interesu, na primer, Evrodak.

„Generalno, dobro sarađujemo. Naravno, u razgovorima smo i sa Mađarskom, a Mađarska već primenjuje neke delove pakta, na primer, Evrodak, jer im pomaže. Do sada nismo čuli ni za kakve poteškoće u ovim zemljama u vezi sa implementacijom“, naglasio je Brunner.

Brunner o profesionalnim vozačima sa Zapadnog Balkana i EES sistemu

Bruner je izjavio da je Evropska komisija, zbog problema koje imaju profesionalni vozači sa Zapadnog Balkana sa Sistemom ulaska/izlaska (EES), predložila članicama Unije i zemljama Zapadnog Balkana da razgovaraju i da se dogovore oko dugoročnih viza.

On je to kao primer naveo Hrvatsku koja je to već učinila i koja je uspostavila sporazume sa zemljama Zapadnog Balkana o dugoročnim vizama.

Dodao je da bi predložio zemljama Zapadnog Balkana da i sa drugim članicama Unije razgovaraju i uspostave ovakve dogovore.

„To je trenutno izlaz. Da države članice mogu da izdaju boravišne dozvole, dugoročne vize, na državama članicama je da to urade. A dugoročno pokušavamo da pronađemo rešenja u novoj viznoj politici. Zato razgovaramo i sa zemljama članicama“, rekao je Brunner.

Istakao je da je to važno i zbog evropskih kompanija koje su takođe pogođene uvođenjem novog sistema.

Kazao je i da je zbog ovog problema išao u posetu Srbiji, Crnoj Gori i drugim zemljama Zapadnog Balkana, kako bi se našlo rešenje, kao i da države EU trenutno nisu spremne da promene pravila EES kako bi poboljšale situaciju.

„Pravilo da možete da boravite u Evropskoj uniji 90 dana u roku od 180 dana se nije promenilo. Ali, naravno, sada sa sistemom EES znamo ko su oni koji prekorače boravišni rok. I to je razlika. Sada se u sistemu vidi ako neko prekorači 90 dana. Evropske kompanije su takođe pogođene, ali pokušavamo da nađemo dugoročno rešenje. To zahteva malo vremena jer države članice moraju da se dogovore o pravnoj osnovi za to, tako da to ne možemo da uradimo u narednim nedeljama ili mesecima“, objasnio je Brunner.

Kazao je i da zna da aktuelna situacija vrši pritisak i na ekonomije zemalja, koje moraju da se podrže.

„Moramo da ih podržimo i da pokušamo da pronađemo rešenja, ali nam je potreban pravni osnov za to“, ukazao je Bruner.

On je, govoreći o sistemu EES, rekao da je u prvih osam meseci od njegove primene bilo 110 miliona registracija, od kojih 45.000 odbijanja zbog lažnih dokumenata, kao i 1.100 ljudi kojima je odbijen ulaz zbog bezbednosnih problema, što predstavlja bezbednosnu pretnju Evropskoj uniji.

„Trgovci ljudima su čak uhvaćeni putem ovog sistema. Dakle, funkcioniše. Potpuno smo svesni da neke države članice, na nekim graničnim prelazima, a imamo 1.500 graničnih prelaza, imamo određene izazove, ali smo, naravno, spremni da podržimo države članice da ih prevaziđu. Ove izazove znate, već smo imali mogućnost u uredbi da odložimo provere, biometrijske provere, na određeno vreme tokom letnjeg perioda, tako da su neke države članice iskoristile tu mogućnost“, objasnio je Brunner.

Brunner: Nema roka za početak rada sistema ETIAS

Upitan o Evropskom sistemu za informacije i autorizaciju putovanja, (ETIAS) i medijskim napisima da je primena tog sistema, koji je trebalo da počne sa radom u poslednjoj četvrtini godine odložena, Brunner je istakao da je to zanimljivo jer taj sistem još nije počeo sa radom, odnosno da nema roka ili datuma kada ce početi.

„To je novi sistem i potrebno je vreme, takođe i da se IT tehnički implementira. Dakle, još nismo spremni, ali nema vremenskog ograničenja i nema nikakvog odlaganja bilo čega, ali nam je potrebno još nekoliko meseci da ga implementiramo. Dakle, ako je neko govorio o, ne znam, mesecu oktobru, možda je decembar. Ne znam, ali nema roka ili bilo čega sličnog. Ali to je ogromna stvar. I mislim da je to još jedan korak napred“, objasnio je evropski komesar.

Dodao je i da će saradnja EK sa trećim zemljama, odnosno migraciona diplomatija biti u fokusu u narednom periodu.

„Želimo da se fokusiramo na istočni koridor. Istočni koridor je glavna ruta, zapravo, ka Evropskoj uniji, koja ide iz Bangladeša, Pakistana, preko zemalja Zaliva, kroz Egipat do Libije i iz Libije do Evropske unije. Dakle, fokusiranje na tu rutu je važno“, istakao je Brunner.