Burnout: Kako prepoznati da više nisi samo umoran?

Stalni umor, manjak motivacije i osećaj da ti je svega preko glave ne moraju značiti da ti samo treba jedan slobodan dan. Burnout postaje sve prisutniji među mladima, posebno kada se posao, fakultet, privatni život i stalna dostupnost na internetu spoje u jedno.

Nije problem ako si umoran posle napornog dana. Problem nastaje kada umor postane stanje u kojem se budiš i odlaziš na spavanje.

Šta je burnout?

Burnout, odnosno profesionalna iscrpljenost, najčešće se povezuje sa dugotrajnim stresom i preopterećenjem.

Može izgledati ovako:

• teško ustajete iako ste dovoljno spavali,

• posao ili fakultet vam postaju nepodnošljivi,

• teško se koncentrišete,

• nemate volje ni za stvari koje ste ranije voleli,

• stalno imate osećaj da kasnite i da ništa nije dovoljno dobro,

• slobodno vreme koristite samo za oporavak od obaveza.

Jedan loš dan nije burnout. Ali ako ovakvo stanje traje nedeljama, vredi ga shvatiti ozbiljno.

Zašto smo stalno umorni?

Jedan od problema savremenog načina života jeste što se posao ne završava kada izađemo iz kancelarije.

Telefon je u džepu. Mejlovi stižu uveče. Poruke čekaju odgovor. Društvene mreže pune glavu novim informacijama, a sutra nas ponovo čekaju iste obaveze.

Tako nastaje osećaj da smo stalno „uključeni“.

Čak i kada ne radimo, često se mentalno ne odmaramo.

Ne rešava se burnout samo vikendom

Dva dana odmora mogu pomoći, ali ako se svakog ponedeljka vraćate u isti ritam, problem ostaje.

Zato je važnije promeniti svakodnevne navike nego čekati da potpuno pregorite.

Postavite granicu između posla i privatnog života.

Ne morate odgovoriti na svaku poruku odmah. Ne morate biti dostupni 24 sata. Ako je moguće, završite radni dan kada mu je vreme i napravite prostor u kojem posao više nije glavna tema.

Naučite da razlikujete odmor od skrolovanja

Ležanje sa telefonom u ruci nije nužno odmor.

Ako nakon osam sati rada provedete još tri sata na društvenim mrežama, mozak i dalje dobija ogroman broj novih informacija.

Ponekad je kvalitetniji odmor mnogo jednostavniji: šetnja, trening, razgovor, muzika, čitanje ili nekoliko sati bez ekrana.

Ne morate svaki slobodan trenutak pretvoriti u još jedan oblik konzumiranja sadržaja.

Nemojte čekati da potpuno pregorite

Najveća greška je ignorisati signale dok ne postanu ozbiljan problem.

Ako već duže vreme osećate iscrpljenost, gubitak motivacije ili teško funkcionišete na poslu i kod kuće, razgovarajte sa lekarom ili stručnjakom za mentalno zdravlje.

Tražiti pomoć nije znak slabosti.

Ponekad je to najodgovornija stvar koju možete da uradite za sebe.

Poenta nije da radimo manje, već da ne živimo stalno pod pritiskom

Ambicija nije problem. Želja za uspehom nije problem. Problem nastaje kada odmor počnemo da doživljavamo kao gubljenje vremena.

Ne morate svakog dana biti maksimalno produktivni.

Nekada je dovoljno završiti ono što je zaista važno, ugasiti telefon i otići kući.

Ako vam je potreban odmor, odmorite. Ako vam je potrebna pomoć, potražite je. I nemojte čekati da telo i glava umesto vas kažu – dosta je.