Čak 43 odsto nafte dolazi iz zemalja sa kriznih područja

Skoro polovina svetske nafte potiče iz kriznih područja, pokazuje nedavna analiza. Posledice su značajne, posebno po rad rafiniranja.

Globalno tržište nafte suočava se sa neobičnim stres-testom koji bi mogao da ima dalekosežne posledice po potrošače i ekonomiju.

Nedavne procene Rojtersa pokazuju da bi do kraja ove godine skoro polovina svetskih zaliha nafte mogla da dolazi iz zemalja pogođenih teškim sukobima.

Detaljna analiza zasnovana na podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA) jasno ilustruje koliko globalno snabdevanje energijom zavisi od političkih kriza.

Na osnovu podataka o proizvodnji iz 2025. godine, pogođene zemlje su zajedno proizvodile oko 45 miliona barela nafte dnevno. To je više od 43 procenta globalnih zaliha nafte.

Bliski istok, Rusija, Libija, Venecuela i delovi Centralne Azije trenutno su među regionima sa najvećim rizikom.

Pre šest meseci, napadi SAD i Izraela na Iran pokrenuli su najozbiljniju krizu u snabdevanju naftom u novijoj istoriji. Kraj ove neizvesnosti još uvek nije na vidiku, a tržišta su u stanju stalnih previranja.

Istovremeno, rat između Rusije i Ukrajine i dalje ozbiljno opterećuje globalna energetska tržišta. Napadi na ruska energetska postrojenja doveli su do značajnih prekida proizvodnje i rada rafinerija. Čak je i susedni Kazahstan naknadno doživeo primetna ograničenja u snabdevanju naftom.

Pored toga, sukobi u Libiji i ograničenja koja su SAD uvele na izvoz venecuelanske nafte pogoršali su ukupnu globalnu situaciju.

Pravo „usko grlo“ sve više leži u rafinerijama širom sveta.

Prema pisanju Rojtersa, sukobi na Bliskom istoku i u Ukrajini smanjili su globalne kapacitete rafinerija za oko deset procenata.

Rusija je, posebno, pod ogromnim pritiskom, jer je Ukrajina više puta napala njene rafinerije, između ostaloh i postrojenja u udaljenom gradu Omsku, oko 2.700 kilometara od teritorije koju kontroliše Ukrajina.

Primetne posledice su prvenstveno vidljive u krajnjim proizvodima, benzinu i dizelu, a to je za investitore i ekonomske stručnjake ključna tačka.

Sledeći nagli rast cena energije mogao bi biti manje uzrokovan nedostatkom sirove nafte, a više izuzetno oskudnim gorivima.

Više cene goriva direktno utiču na inflaciju i povećavaju pritisak na centralne banke širom sveta da kamatne stope budu visoke.

Međunarodna agencija za energiju je u prošlosti oslobodila velike količine strateških rezervi nafte kako bi stabilizovala globalno snabdevanje. Međutim, ove mere za vanredne situacije su sada uglavnom završene, a rezerve nisu nadoknađene u dovoljnoj meri. Istovremeno, globalne zalihe nastavljaju da se smanjuju.

Zbog toga je globalno tržište nafte izuzetno ranjivo na nove šokove, pa bi čak i jedan dodatni poremećaj u ključnom proizvodnom regionu ili na glavnim trgovinskim putevima, poput Crvenog mora ili Sueckog kanala, mogao ponovo da izazove brzi rast cena i pokrene novi talas inflacije.