Đoković ispao u prvom kolu Ju-es opena, nije odustajao ni pored bolova u leđima

Najbolji srpski teniser svih vremena Novak Đoković ispao je u prvom kolu Ju-Es opena nakon poraza od 49. igrača sveta Argentinca Marijana Navonea posle četiri sata i 36 minuta – 7:6(5), 5:7, 4:6, 6:2, 6:1.

Bio je to njegov najduži prvi meč na jednom grend slemu, najranije ispadanje sa velikog turnira još od Australijan opena 2006. godine i kraj niza od 78 uzastopnih pobeda u prvom kolu.

Kamere su ga pred sam kraj uhvatile u suzama, ali predaju nije razmatrao – odigrao je svih pet setova, kroz osmeh čestitao rivalu i sa terena otišao uzdignute glave.

Prekinut je niz od 78 uzastopnih pobeda u prvom kolu grend slemova, a u Njujorku, gde je četiri puta osvajao pehar, Đoković nikada ranije nije poražen na početku takmičenja.

Prvih pola sata nije nagoveštavalo ništa od onoga što će uslediti. Đoković je rano stigao do brejka, poveo 3:0, pa i 4:1 pošto je spasio tri vezane brejk lopte.

Onda je Navone zaigrao hrabrije i sa više samopouzdanja, uzvratio brejkom i poravnao na 4:4, a igra je u tom delu bila prekinuta desetak minuta zbog vlažnosti vazduha i terena i zatvaranja krova.

Srpski teniser je posle predaha prekinuo rivalov niz i mirno odservirao dva gema, ali siguran je bio i Argentinac. U taj-brejku je viđeno sedam mini-brejkova, i svaki put je prvi prednost pravio Navone – što mu se na kraju i isplatilo, 7:5.

Drugi set doneo je isti obrazac – Đoković je propustio dve vezane brejk lopte u trećem i još jednu u petom gemu, a onda počeo da greši u trenucima u kojima to obično ne čini. Navone se rastrčao i stigao na gem do vođstva od 2:0 u setovima.

Ali tu se probudio stari refleks 24-strukog grend slem šampiona – izjednačio je na 5:5, u ključnom gemu podigao nivo igre i uzeo brejk sa nulom, pa asom i sa još tri vezana poena poravnao meč, 7:5.

Treći set ličio je na drugi. Brejk priliku u petom gemu Navone je poništio dobrim servisom, serveri su bili sigurni do devetog, a onda je Đoković na 30:30 dobio dve duge razmene i napravio brejk kad mu je bio najpotrebniji.

Zatvaranje seta ipak nije bilo jednostavno – sa 30:0 Argentinac je spasio dve set lopte, a jedan poen za pamćenje, u kojem se bacao po terenu, završen je Đokovićevom greškom. Srbin je zatim čvrstom rukom odbranio brejk loptu, pogodio odličan drugi servis i poveo sa 2:1 – 6:4.

Prelom je stigao u četvrtom setu. Đoković je već u trećem gemu savršenim udarcima stigao do brejka i delovalo je da grabi ka pobedi, ali je Navone odmah uzvratio za 2:2 i, koristeći sve češće greške rivala, pre svega iz servisa, preokrenuo na 4:2.

U sedmom gemu Srbin je imao dve vezane brejk prilike, ali je Argentinac odgovorio sa četiri poena zaredom. Bio je to poslednji voz.

Posle još jednog brejka i seta rešenog sa 6:2, Đoković je pozvao lekara – žalio se na bolove u leđima, zbog kojih, kako je rekao, nije mogao normalno da servira. Tokom meča je uzimao tablete i u jednom trenutku povraćao pored terena, a ukupno je napravio 70 neiznuđenih grešaka.

U odlučujućem setu razlika je bila očigledna i bolna za gledanje. Đoković se nije kretao ni udarao kako je hteo, dok je Navone bio pun snage i bez oklevanja koristio stanje u kojem se rival nalazio.

Predaju, međutim, nije razmatrao – iz poštovanja prema protivniku odigrao je meč do kraja, nekoliko minuta pred ponoć po njujorškom vremenu.

Kamere su ga pred sam kraj uhvatile u suzama dok je čekao rivalov servis, znajući da tu loptu verovatno neće moći ni da vrati. Po poslednjem poenu je, kroz osmeh, čestitao Navoneu, a pre odlaska u svlačionicu zadržao se i potpisao nekoliko autograma.

Za 25-godišnjeg Argentinca, koji je do sada rezultate pravio gotovo isključivo na šljaci, sa jednom osvojenom titulom i bez plasmana dalje od trećeg kola grend slema, ovo je daleko najveća pobeda u karijeri.

Đoković je ovaj meč odigrao tačno 21 godinu od svog prvog nastupa u Njujorku.

Sezonu je pre Ju-Es opena obeležio finalom Australijan opena i polufinalom Vimbldona.

Đoković je odbio da odustane i odigrao je svih pet setova u stanju u kojem bi mnogi digli ruke, a sa terena je otišao uz ovacije i uzdignute glave – što je, možda i više od bilo kog rezultata, mera po kojoj se merio čitave karijere.