Đurić: Nema evropske budućnosti Balkana bez evropske budućnosti Srbije

Budućnost Zapadnog Balkana je u EU, ponovljeno je danas na ministarskom sastanku u okviru Berlinskog procesa u Pržnu, a ministar spoljnih poslova Srbije u tehničkom mandatu Marko Đurić rekao je da „nema evropske budućnosti Balkana bez evropske Srbije“.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos pozvala je danas zemlje Zapadnog Balkana da prevaziđu otvorena bilateralna pitanja u duhu Berlinskog procesa, dobrosusedskih odnosa i regionalne integracije, uz izgradnju poverenja i saradnju, kako bi se iskoristila prilika za proširenje.

Kos je ukazala da je Crna Gora zatvorila 18 poglavlja i da očekuje da će ih zatvoriti još na narednoj međuvladinoj konferenciji sredinom oktobra.

„Vi se sada nalazite zvanično u finalnoj fazi. Zadržite tu energiju uspešnih pregovora. Stvorili ste novi trenutak za proširenje na celom Zapadnom Balkanu“, naglasila je komesarka.

Kos je navela da Albanija, takođe, napreduje na svom reformskom putu, da je otvorila sva poglavlja i već zatvorila neka, a da će ove godine zasigurno zatvoriti još nekoliko.

„Mogu reći da je ova godina već rekordna za proces proširenja. U devet meseci ove godine već smo otvorili i zatvorili više poglavlja nego tokom ijedne godine u poslednjih 25“, objasnila je ona.

Rekla je da ponekad dobija pitanje „kako pomiriti geopolitičku potrebu za proširenjem sa principom zasnovanom na zaslugama“.

„Geopolitika opredeljuje zašto je proširenje važno i zašto moramo hitno delovati, ali moramo da se pridržavamo i principa zasnovan na zaslugama, jer te zasluge opredeljuju ko je spreman da se pridruži i kada“, kazala je Kos.

Prema njenim rečima, treba sagledati benefite proširenja, pre svega one koji se odnose na bezbednost.

„Živimo u svetu geopolitičkih tenzija, postoje direktni napadi na našu demokratiju, način života. Zato je ključno da postanemo otporniji“, naglasila je Kos.

Podvukla je da nijedna zemlja sama ne bi mogla da se za to izbori i zato su, kaže, regionalna integracija i dobrosusedski odnosi ključni. S obzirom da je tema današnjeg susreta konveregencija, Kos je napomenula da usaglašavanje sa evropskim standardima donosi predvidivost i vodi ka rastu investicija, prosperiteta, radnih mesta.

„Nova studija MMF-a pokazala je da prvih 10 godina članstva u EU može doneti rast BDP-a za jednu trećinu, a za 15 godina i za polovinu. I članice EU su profitirale. Dodatni BDP starih članica, koje su se pridružile 2004., bilo je oko 13 odsto posle 15 godina. To je ´vin-vin´ situacija“, objasnila je Kos.

Komesarka je rekla i da EU proširuje benefite zajedničkog tržišta na zemlje kandidate i pre pristupa, a da je SEPA jedan primer.

Kos je kazala da je Evropska komisija poslušala inicijativu Nemačke i Francuske i da će 6. oktobra predstaviti dodatne ideje kako se može proširiti postepena integracija.

„Glavna ideja je – više Evrope pre članstva. Ali, to nije zamena za punopravno članstvo“, podvukla je Kos.

Dodala je da evropske integracije znače više od rasta BDP-a i radnih mesta, jer se radi „o srcima i svesti svih“.

„Unija nudi budućnost u kojoj konflikti prošlosti nisu više toliko bitni. Ne treba zaboraviti da je evropska integracija zasnovana na želji bivših neprijatelja da prevaziđu konflikte prošlosti. To je velika prilika za Zapadni Balkan“, istakla je Kos.

Ona je navela da je prevazilaženje konflikata važno za unutrašnju koheziju i društvo u proširenoj EU.

„Dajte da se bavimo otvorenim bilatetalnim pitanjima u duhu Berlinskog procesa“, poručila je Kos.

Wadephul: Upotpunimo EU, da bude prava Evropska unija

Ministar spoljnih poslova Nemačke Johann Wadephul poručio je danas da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji i da je poruka jasna – ako postoje želja i volja da se ispune kriterijumi može se biti uspešan na tom putu, te da je zajednički cilj da se „EU upotpuni i da bude prava Evropska unija“.

Wadephul je naveo da je upravo Berlinski proces potvrda za put kojim se želi ići, a to je budućnost Zapadnog Balkana u Uniji.

„Sve zemlje Zapadnog Balkana mogu postati članice. Naša poruka je jasna, ako imate želju i spremni ste da ispunite kriterijume možete biti uspešni na putu ka članstvu u EU narednih godina. Berlinski proces je proces koji treba da ubrza vaš put ka evropskoj integraciji, ali za približavanje EU potrebno je da zemlje sprovedu reforme. Moraju se prevazići političke i sve druge prepreke“, ukazao je Wadephul.

Konstatovao je da je Crna Gora dobro mesto za razgovor o evropskom putu regiona, jer 20 godina od nezavisnosti ta zemlja kuca na vrata EU.

„Verujte da se vaše kucanje čuje u Briselu i u svim glavnim gradovima Unije“, poručio je Wadephul.

On je podsetio da je početkom juna u Tivtu održan samit EU-Zapadni Balkan, te da su nemački kancelar Friedrich Merz i francuski predsednik Emannuel Macron podvukli privrženost evropskoj budućnosti regiona i predali „non-pejper“ koji treba da iskoristi novi trenutak koji postoji u procesu proširenja.

„Non-pejper dve zemlje želi da ubrizga novu dinamiku u proces proširenja, pružajući dodatne inicijative, uz podvlačenje da je proces integracije zasnovan na zaslugama“, objasnio je Wadephul.

On je istakao da će na današnjem skupu biti reči o pitanjima poput ekonomske konvergencije i regionalne integracije, te kako stvoriti mogućnost za smanjenje barijera između EU i Zapadnog Balkana, ali i koliko su dobrosusedski odnosi i suočavanje sa prošlošću važni za pomirenje.

Wadephul je zahvalio Crnoj Gori što je dodala pitanje kako osigurati da sledeće generacije vide svoju budućnost na evropskom Zapadnom Balkanu.

„Naš odgovor je jasan – budućnost Zapadnog Balkana je u EU. Kao što smo ponovili i u nemačko-francuskom non-pejperu, zajednički cilj je da se upotpuni EU, da bude prava Evropska unija“, podvukao je Wadephul.

Ibrahimović: Evropska perspektiva regiona nije samo politički proces, radi se o budućnosti

Evropska perspektiva Zapadnog Balkana ne sme se shvatiti samo kao politički proces, jer se radi pre svega o bezbednosti i budućnosti naših građana, poručio je danas ministar spoljnih poslova Crne Gore Ervin Ibrahimović otvarajući Ministarski sastanak u okviru Berlinskog procesa u Pržnu.

„Bezbednosno okruženje oko nas je teško. Evropske zemlje se suočavaju sa pretnjama, sajber-napadima, pritiscima na kritičnu infrastrukturu. Uveren sam da se evropska perspektiva Zapadnog Balkana ne sme shvatiti samo kao politički proces, već se radi o bezbednosti i budućnosti naših građana“, istakao je Ibrahimović.

On je istakao da proces pristupanja mora biti proces transformacije koji će ojačati otpornost u svim oblastima i pružiti bezbednije okruženje građanima.

Istovremeno je poručio da zemlje regiona moraju da sprovode reforme, da jačaju institucije, smanje političke sporove i vode dijalog, te da pokažu kroz svoje delovanje spremnost na transformaciju.

Evropska unija, prema njegovim rečima, treba da osigura da Zapadni Balkan bude više integrisan kako u ekonomskom, tako i poliitičkom i bezbednosnom prostoru.

„Na region ne treba da se gleda samo kao prostor budućeg proširenja, već kao na deo evropskog bezbednosnog okruženja. Mi već dajemo doprinos bezbednosti kroz naše usaglašavanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom, učešćem u evropskim i evroatlantskim strukturama i kroz napore jačanja otpornosti prema pretnjama“, naveo je Ibrahimović.

On je istakao da je upravo to ono na čemu radi Berlinski proces koji spaja Zapadni Balkan i EU, te omogućava saradnju u mnogim oblastima.

„Danas bih želeo da vodimo konkretnu diskusiju o tome kako možemo dalje da jačamo evropsku perspektivu kao izvor mira, stabilnosti i bezbednosti. Kako možemo da ubrzamo ekonomsku i socijalnu konvergenciju i kako da građani osete benefite integracije. Uz to, i kako da osiguramo da sledeća generacija vidi budućnost u evropskom Zapadnom Balkanu i da ne mora da bira između doma i evropske budućnosti. Naš cilj treba da bude izgradnja regiona u kojem mogu da žive, studiraju, rade, a koji je povezan sa evropskim prostorom“, naglasio je Ibrahimović.

On je istakao da današnji skup treba da ponovo potvrdi evropske principe i proevropski Zapadni Balkan.

Đurić: Nema evropske budućnosti Balkana bez evropske budućnosti Srbije

Ministar spoljnih poslova Srbije u tehničkom mandatu Marko Đurić je rekao da je delegacija Srbije prenela važne poruke da su za Srbiju dve ključne reči za budućnost zemlje i regiona stabilnost i gledanje u budućnost.

„To je bio i duh mog obraćanja na ovom samitu, gde sam govorio o Srbiji kao zemlji koja je, s jedne strane, prigrlila regionalnu saradnju, ali je i nosilac ekonomskog razvoja u našem regionu, uzimajući činjenicu da je privredni rast Srbije prošle godine bio 3,8 odsto, a evrozone 0,3 procenata. To pokazuje da naša zemlja itekako može da doprinese razvoju Evrope“, objasnio je Đurić.

On je istakao da je Srbija centralno locirana na Zapadnom Balkanu i da nema evropske budućnosti Balkana bez evropske budućnosti Srbije.

„Moje reči su bile pomirljive i orijentisane ka budućnosti. Nažalost nisu svi imali podjednako tako benevolentan i napredan pristup. Bilo je pokušaja, posebno od kolege Konakovića, da u poslednjim danima svoje predizborne kampanje zloupotrebi ovaj samit, lansirajući niz uvreda na račun Srbije i njenih izabranih predstavnika, pokušavajući da prikaže našu zemlju na najgori mogući način kao neki baštinik ratnih zločina, oaza netolerancije, zagledana u prošlost. Sve suprotno od onoga što jeste“, podvukao je Đurić.

Preneo je da je našao dostojanstven i civilizovan način da ukaže kolegi iz BiH, koji, kako je izrazio uverenje, za takav stav ne uživa podršku ni građana ni političkih subjekata u svojoj zemlji, na pogrešan pristup.

Đurić je izrazio optimizam da će, kada se završe svi izborni procesi u regionu, biti ponovo stvoren pozitivan momentum saradnje.

„U Srbiji sigurno hoćemo. Uveren sam da će Srbija kao ekonomski vodeća po rastu, centralno locirana zemlje, igrati ključnu ulogu u narednom periodu“, naglasio je on.

Đurić je ukazao da je Srbija u Berlinskom procesu i u prošlosti pokazala i dokazala da su evropske integracije, stabilnost i ekonomski razvoj regiona u srcu njene politike.

Na pitanje u vezi sa inicijativom o proširenju postepene integracije u EU, o kojoj će u Briselu biti reči 6. oktobra, Đurić je odgovorio da je potrebno više Evrope, ali u praktičnom, ne u nekom ideološkom, birokratskom smislu.

„Treba nam da naši ljudi ne čekaju satima na granici, da naša roba, budući da Srbija čini 57 odsto regionalne ekonomije, ne čeka na granici. Treba nam da nemamo roming u zemljama regiona, Srbija sve to podržava“, rekao je ministar.

Podsetio je da je doskorašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre više meseci podržao viziju da ceo region bude uključen u Šengen i u jedinstveno tržište i da nema potrebe da se sa tim čeka, jer ne zavisi od finansija Brisela, od komplikovanog mehanizma odlučivanja u državama članicama.

„To je nešto što bi, ukoliko smo svi zajedno za evropski Balkan trebalo da bude relativno lako dostižno“, rekao je Đurić i dodao da je i danas u sali bilo više država i zvaničnika koji imaju sličan pristup.

On je kazao i da je važno da zemlje poput Francuske i Nemačke budu prisutne na ovakvim skupovima, te da je prisustvo nemačkog ministra Johanna Wadephula jedna od stvari koji su obeležile današnji samit.

Đurić je preneo novinarima da su predstavnici Prištine i na ovom skupu pokušali da zataškaju pitanje položaja srpskog naroda na Kosovu.

„Ono što je bilo zanimljivo iz ugla dijaloga Beograda i Prištine je što su predstavnici Prištine pokušali da zataškaju pitanje položaja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji pominjući položaj naših sugrađana i komšija Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, iako paralele ne mogu biti povlačene“, rekao je Đurić odgovarajući na pitanje Kosovo onlajna.

Ukazao je da je reč o politički motivisanom skretanju pažnje.

„Naravno da je reč o poliički motivisanom skretanju pažnje sa činjenice da na Kosovu i Metohiji svedočimo nazadovanju u kolektivnim i svim drugim pravima Srba dugi vremenski period i nekonstruktivnom ponašanju Kurtijeve vlade“, rekao je ministar.

S tim u vezi kazao je da je poslednji čin koji su prištinske vlasti preduzele u tom pravcu bilo praktično ponipštavanje mandata srpskim sudijama i tužiocima koji su u dogovoru i koordinaciji sa Beogradom i EU želeli da se vrate na svoje pozicije i povukli ostavke, ali je Priština, mimo propisa poništila njihova imenovanja, usvajajući ostavke koje su već bile povučene.

„Naravno, Srbija neće upasti u zamku toga da na svakom mestu i svuda ne podvlači značaj položaja našeg naroda na Kosovu i Metohiji. Upravo nas očekuje nastavak ovog sastanka u formatu ručka, gde će sigurno biti diskusije o problemima i pravima našeg naroda. Svakako s moje strane ta tema će biti aktualizovana“, najavio je Đurić.

Skupu na nivou šefova diplomatija u Pržnu prisustvuju ministri spoljnih poslova Srbije Marko Đurić, Kosova Gljauk Konjufca, Albanije Ferit Hodža, Bosne i Hercgovine Elmedin Konaković, te zamenik makedonskog ministra spoljnih poslova i spoljne trgovine Zoran Dimitrievski.

Prisutni su, između ostalih, i austrijska ministarka Beate Meinl-Reisinger, zamenik generalnog direktora za Zapadnu Evropu u Evropskoj službi za spoljne poslove Emanuel Gioffre, specijalni izaslanik Francuske za Zapadni Balkan Rene Trokaz.

Učesnici sastanka razmotriće temu „Zapadni Balkan u Evropi koja se menja: Sigurnost, konvergencija i budućnost za sledeće generacije“.

Berlinski proces je diplomatska inicijativa koju je 2014. godine pokrenula tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel, sa ciljem da približi zemlje regiona Evropskoj uniji.