Dvostruka namena: Zašto bi austrijskom sektoru visoke tehnologije moglo da bude onemogućeno snabdevanje tokom krize

Civilna i vojna istraživanja se sve više prepliću,a za neutralnu zemlju poput Austrije, to dodatno usložnjava situaciju.

Od tehnologija za dronove i senzore do veštačke inteligencije – rezultati i dostignuća iz brojnih istraživačkih oblasti mogu se koristiti kako u civilne, tako i u vojne svrhe.

To može da predstavlja izazove za austrijske istraživačke institucije, kompanije i startapove.

„Sve što koristimo u civilne svrhe, naravno, primenljivo je i u odbrambenoj industriji”, rekla je Monika Haselbacher rukovodilac u tehnološkoj grupaciji „Frequentis” sa sedištem u Beču govoreći nedavno na forumu FFG u bečkoj četvrti „MuseumsQuartier”.

Ona je ukazala da granica između civilne i vojne tehnologije postaje sve „propusnija“.

Na panelu su učestvovale i Christina Hirschl, izvršna direktorka kompanije „Silicon Austria Labs“ (SAL), i Lisa Smit, suosnivačica kompanije „Prewave“, koja se bavi veštačkom inteligencijom i brzim rastom poslovanja.

Tehnologije koje se mogu koristiti i u civilne i u vojne svrhe poznate su kao tehnologije „dvostruke namene“ – koncept koji je očigledan kada je reč o dronovima, ali je podjednako primenljiv na senzore, veštačku inteligenciju i bezbedne mreže.

„Frequentis“ je, prema pisanju bečkog „Standarda“, odličan primer za to – kompanija razvija komunikacione sisteme za kontrolne centre, u rasponu od civilne kontrole letenja do primena u odbrani.

Tehnologija koja obezbeđuje rad kontrolnog centra nije daleko od vojnih sistema za praćenje situacije na terenu. Haselbacher je to sažeto opisala: „Mi te dve sfere vidimo kao duboko isprepletene”.

Ipak, ono što ima smisla sa tehnološkog stanovišta pokreće osetljiva pitanja za neutralnu zemlju.

Haselbacher je ukazala na jedan od ključnih problema – ako bi Rusija napala Poljsku, da li bi kompaniji „Frequentis“ i dalje bilo dozvoljeno da isporučuje tehnologiju toj partnerskoj zemlji iz EU?

Austriji je u tom pogledu potrebna veća pravna sigurnost. Pravni kontekst objašnjava duboku neizvesnost – problem prevazilazi okvire standardnih kontrola izvoza, za koje uglavnom nije potrebna posebna dozvola unutar EU.

Pored toga, austrijski Krivični zakonik sadrži član 320, koji predviđa kaznu zatvora do pet godina za pružanje određenih vidova podrške strani uključenoj u rat.

I upravo tu leži neizvesnost.

O ovoj temi praktično ne postoji sudska praksa. Ako bi neka zemlja EU bila uvučena u sukob, međunarodni partneri bi mogli preventivno da izbegavaju austrijske dobavljače – strahujući da bi im, u najgorem slučaju, bilo onemogućeno da vrše isporuke.

Tako se problem koji proizilazi iz zakona o neutralnosti pretvara u pitanje sigurnosti snabdevanja.

Zato industrija insistira na zakonskim izmenama.

Direktor kompanije SAL Christina Hirschl naglasila je da je u svakodnevnom radu teško razdvojiti civilna i vojna istraživanja.

„Većina tehnologija na kojima radimo su tehnologije dvostruke namene. To je nesporna činjenica”, dodala je ona.

SAL sprovodi istraživanja u oblasti senzorske tehnologije i mikrosistema – uključujući odbrambene projekte – na lokacijama u Gracu, Lincu i Filahu, zapošljavajući oko 420 ljudi iz više od 40 zemalja.

Takav međunarodni sastav čini prirodu rada koja obuhvata dvostruku namenu opipljivom realnošću u svakodnevnim istraživanjima.

Propisi o izvozu igraju ulogu u određivanju ko sme da radi na određenim projektima. Iako se na papiru može napraviti razlika, realnost u istraživačkim centrima podrazumeva da se timovi sreću u hodnicima ili tokom pauza za ručak.

Austrija je na ovaj problem reagovala ranije od drugih zemalja. Dok tradicionalni evropski istraživački programi i dalje razdvajaju civilne i vojne ciljeve, Austrija ih je administrativno objedinila pod „bezbednosnim kišobranom”- KIRAS (istraživanje civilne bezbednosti), K-PASS (sajber bezbednost) i FORTE (istraživanje u oblasti odbrane) potpadaju pod nadležnost Ministarstva finansija.

Finansiranje se i dalje obezbeđuje odvojeno i prema posebnim pravilima, ali su strateško planiranje i upravljanje centralizovani.

Ovo je neuobičajeno u Evropi, gde program „Horizont Evropa” (Horizon Europe) – Klaster 3 finansira isključivo civilne projekte, dok se Evropski odbrambeni fond (EDF) fokusira isključivo na vojni sektor.

Međutim, ova granica se trenutno briše, pošto od juna Evropski savet za inovacije takođe eksplicitno obuhvata odbranu i tehnologije dvostruke namene.

Austrija je još ranije postavila temelje – na primer, posebne strukture za istraživanje i razvoj uspostavljene su u okviru Oružanih snaga Austrije 2015. godine — što znači da je program FORTE nastao godinama pre pokretanja Evropskog fonda za odbranu (EDF) 2021. godine.

U poslednje vreme, Austrija godišnje dobija oko 25 miliona evra iz sredstava EDF-a. Štaviše, prednjači u Evropi po učešću istraživačkih institucija koje nisu univerzitetskog tipa.

Za period od 2028. godine pa nadalje planiran je zajednički fond EU za finansiranje odbrane, svemirskog sektora i civilne bezbednosti, vredan približno 130 milijardi evra.

Kompanija koju je osnovala Lisa Smit pokazuje koliko snažno globalne krize mogu da uvuku civilne tehnologije u geopolitičku arenu.

Kompanija „Prewave“ je nastala iz njene doktorske teze na Tehničkom univerzitetu u Beču (TU Wien).

Koristeći veštačku inteligenciju, ova platforma u realnom vremenu analizira globalne izvore podataka kako bi u ranoj fazi otkrila rizike i kršenja radnih i ekoloških standarda u lancima snabdevanja.

Prema rečima Smitove, bilo je potrebno oko četiri godine da se ostvare značajni prihodi. Podrška u početnim fazama stizala je od organizacija kao što su aws (Austria Wirtschaftsservice), Austrijska agencija za podsticanje istraživanja (FFG) i Bečka agencija za poslovanje (Vienna Business Agency).

Zatim se globalna situacija promenila. Prvo su pandemija korona virusa i poremećaji u lancima snabdevanja stvorili potrebu za praćenjem rizika, a potom su evropski zakoni koji regulišu lance snabdevanja podstakli rast poslovanja.

Sada se fokus ponovo pomera. Smitova je opisala raniju „zelenu fazu” usmerenu na izveštavanje o održivosti, dok je trenutni fokus na carinama, sigurnosti snabdevanja sirovinama i odbrani.

Tako se izveštaji o održivosti pretvaraju u izveštaje o suverenitetu.

Nova kineska ograničenja u vezi sa prikupljanjem podataka o lancima snabdevanja takođe su pretvorila ovaj alat u strateški instrument za obezbeđivanje evropske otpornosti u pogledu sirovina.

Upravo tu se pitanja kapitala blisko povezuju sa suverenitetom. Ova kompanija u fazi brzog rasta prikupila je oko 100 miliona evra rizičnog kapitala, pri čemu je 98 procenata sredstava stiglo iz Evrope. Međutim, kada kompanija zaista poraste, opcije se brzo prebacuju preko Atlantika.

„Vizija je da moramo da izađemo na berzu Nasdaq. To ne bi trebalo da bude slučaj”, rekla je Smitova.

Ukoliko izostanu izlasci na evropske berze i mogućnosti za izlazak iz investicije, prodaja američkim kompanijama na kraju se nameće kao verovatan ishod.

Time ovo pitanje daleko prevazilazi okvire finansiranja istraživanja. Evropa je sposobna da razvija tehnologije i podstiče razvoj startap kompanija. Ipak, bez sopstvenog tržišta kapitala, odmah se javlja nova zavisnost.

U tome se ogleda prava ironija ere tehnologija dvostruke namene: na papiru se civilna i vojna istraživanja mogu jasno razdvojiti. U stvarnosti, iste tehnologije se već dugo primenjuju u oba sveta.