Holandija prebacila zlato iz Amerike u London

Holandska centralna banka prebacila je 86 tona zlatnih rezervi iz SAD i Kanade u trezore Banke Engleske, uz obrazloženje da taj potez osigurava bolju pripremljenost za ozbiljne krize.

“S obzirom na rastuće geopolitičke nemire, Centralna banka jača svoju spremnost za krize. Poboljšanje likvidnosti i trgovine holandskim zlatnim rezervama je deo ovih priprema. Štaviše, uravnoteženija raspodela ovih rezervi između Severne Amerike, Ujedinjenog Kraljevstva i Holandije pomaže u raspodeli rizika i učiniće ih lakše dostupnim za upotrebu u kriznoj situaciji”, navodi se u saopštenju.

Ističe se da čuvanje većeg dela zlatnih rezervi u Londonu jača funkciju zlata kao sidra poverenja.

Centralna banka naglašava da se zlato smatra ultimativnom rezervnom imovinom jer je idealno pogodno za zaštitu od ekstremnih sistemskih rizika.

Holandija je u Severnoj Americi držala oko 313 tona zlata, a deo tih rezervi sada je premešten u London.

“Holandske zlatne rezerve, sa 612,4 tone, vrednosti od 72,2 milijarde evra na kraju 2025. godine, deo su zvaničnih deviznih rezervi Centralne banke. Dugi niz godina, holandske zlatne rezerve su bile raspoređene na različitim lokacijama širom sveta kao deo strategije diverzifikacije rizika, uključujući Centar za gotovinu u Zajstu i u Ujedinjenom Kraljevstvu, Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama. Nakon nedavnog preseljenja, geografski raspored holandskih zlatnih rezervi je sada uravnoteženiji, pri čemu i Sjedinjene Američke Države i Kanada drže po 18,5 odsto”, objašnjava se u saopštenju.

Centralna banka je ukazala da je prebacivanje uglavnom izvršeno prodajom približno 59 tona zlata u Njujorku, a zatim kupovinom zlata u Londonu koje ispunjava međunarodne tržišne standarde.

Pored toga, više od 27 tona zlata je fizički prebačeno iz Sjedinjenih Država i Kanade u Zajst, a slična količina zlata koja ispunjava međunarodne tržišne standarde prebačena je iz Zajsta u London, čime je sprečena potreba za pretopljenjem zlatnih poluga.

“Bolja trgovina takođe znači da je kvalitet zlatnih rezervi poboljšan. Ukupna veličina zlatnih rezervi je ostala ista”, podvlači Centralna banka Holandije.

Kombinovanje procesa kupovine i prodaje i fizičkog transporta omogućilo je Centralnoj banci da raspodeli rizike povezane sa tako složenom operacijom fizičkog premeštanja zlata, uz istovremeno obezbeđivanje efikasnosti i svesnosti o troškovima.

Štaviše, iskustvo oba pristupa biće korisno u slučaju da je potrebno još jedno premeštanje tokom potencijalne buduće krize, a jedan od dva pristupa se pokaže nemogućim zbog okolnosti u tom trenutku. Ovo se takođe uklapa u napore Centralne banke da poveća svoju spremnost za krize.

To, samo po sebi, ne znači da Holandija očekuje ekonomsku katastrofu. Ali pokazuje da centralne banke sve ozbiljnije razmišljaju o različitim kriznim scenarijima i o tome koliko brzo mogu da pristupe sopstvenim rezervama.

Ratni sukobi, trgovinske tenzije, inflacija i promene kamatnih stopa poslednjih godina promenili su način na koji finansijske institucije posmatraju devizne i zlatne rezerve.

Holandija pri tom nije jedina evropska zemlja koja preispituje raspored svog zlata.

Francuska je ranije ove godine objavila da je deo svojih zlatnih rezervi iz SAD vratila u zemlju. Nemačka je, takođe, tokom nekoliko godina, zaključno sa 2016, iz inostranstva povukla više od 216 tona zlata. Iz Njujorka je tada vraćeno 111 tona, dok je iz Pariza prebačeno još 105 tona.

Zanimljivo je da slična logika nije nova. Tokom Hladnog rata pojedine evropske centralne banke prebacivale su deo svojih rezervi u Njujork, pre svega zbog tadašnjih geopolitičkih okolnosti.

Sada se, međutim, deo tog procesa odvija u suprotnom smeru.

Britanska prestonica nije slučajno izabrana. London je jedan od najvećih svetskih centara za trgovinu zlatom, pa centralna banka koja u kriznom trenutku želi da proda ili kupi velike količine ovog metala može relativno brzo da pristupi tržištu.

Banka Engleske je istovremeno jedan od najvećih svetskih čuvara zlata. U njenim trezorima, ispod gotovo 300 godina stare institucije u centru Londona, nalazi se oko 400.000 zlatnih poluga, čija se ukupna vrednost meri stotinama milijardi funti.

Prema istraživanjima Svetskog saveta za zlato, Banka Engleske i dalje predstavlja jednu od najpopularnijih lokacija za skladištenje ovog plemenitog metala. A činjenica da se zlato, posle decenija u kojima je veliki deo evropskih rezervi bio smešten u inostranstvu, ponovo pomera i preispituje njegova lokacija – svakako nije potez koji treba zanemariti.