Hrvatska ispostavila Crnoj Gori osam uslova za članstvo u EU

Hrvatska je državama članicama Evropske unije poslala dokument u kojem predstavlja svoju poziciju o otvorenim pitanjima sa Crnom Gorom, navodeći uslove koje Podgorica mora da ispuni pre nego što postane članica evropskog bloka.

Deo tih zahteva Zagreb direktno vezuje za zatvaranje pregovaračkih poglavlja 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i 31 (Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika). Kako Radio Slobodna Evropa saznaje iz diplomatskih izvora, Hrvatska je dokument prosledila ostalim državama članicama početkom ove nedelje.

U dokumentu se navodi se da ključna otvorena pitanja „moraju biti rešena pre nego što Crna Gora pristupi Evropskoj uniji“. Zagreb poručuje da je opipljiv napredak presudan za široku javnu, političku i parlamentarnu podršku u Hrvatskoj, uključujući ratifikaciju pristupnog ugovora sa Crnom Gorom.

Šest zahteva u okviru Poglavlja 23

Većina zahteva odnosi se na posledice rata devedesetih i svrstana je pod Poglavlje 23. Ono je, uz Poglavlje 24, jedno od dva ključna poglavlja o vladavini prava. Ta dva poglavlja se u pristupnim pregovorima prva otvaraju, a poslednja zatvaraju, i napredak u njima određuje tempo celog pristupnog procesa.

• Odštetu za zatočene u logoru Morinj. Prema dokumentu, od oktobra 1991. do avgusta 1992. u logoru je bilo zatočeno više od 300 hrvatskih državljana, uglavnom sa dubrovačkog područja.

• Očuvanje spomen-ploče u Morinju. Ploču su ministri dve zemlje zajednički otkrili 10. oktobra 2022. sa tekstom koji je predložila crnogorska strana. Hrvatska navodi da je oko ploče u međuvremenu postavljen veći metalni okvir, očigledno za panel kojim bi ploča mogla da se prekrije, osim tokom zvaničnih komemoracija.

• Promenu imena gradskog bazena u Kotoru. Bazen nosi ime vaterpoliste Zorana Gopčevića, koji je, prema hrvatskoj strani, bio stražar u Morinju 1991–1992. Zbog toga su, kako se navodi, hrvatski klubovi odbijali da igraju na tom bazenu, a reprezentacija je pretila bojkotom Super finala Svetskog kupa 2025. Bojkot je izbegnut premeštanjem utakmica Hrvatske u Budvu.

• Rasvetljavanje sudbine 14 nestalih hrvatskih državljana, uz punu saradnju crnogorskih vlasti, razmenu informacija i pristup arhivima.

• Procesuiranje ratnih zločina, uključujući i po komandnoj odgovornosti. Prema navodima Zagreba, u Crnoj Gori po tom osnovu nema nijedne presude.

• Rešavanje imovinskih prava hrvatskih porodica, uključujući 51 porodicu iz Tivta i druge iz Boke kotorske. Njihovi zahtevi nisu rešeni uprkos pravosnažnim presudama ili dugotrajnim postupcima. Zagreb to poredi sa zakonom iz 2021. kojim je zemljište u uvali Valdanos vraćeno bivšim vlasnicima, pretežno pripadnicima albanske manjine, i upozorava na nejednak tretman u sličnim slučajevima.

Preostala dva zahteva vezana su za Poglavlje 31. To poglavlje Crna Gora ne može da zatvori od 2024. zbog hrvatske blokade, koja je usledila nakon što je Skupština Crne Gore usvojila rezoluciju o Jasenovcu.

• Povratak školskog broda Jadran. Prema navodima Hrvatske, brod je bio u Crnoj Gori na remontu kada je 1991. izbio rat, a pripada Hrvatskoj na osnovu Sporazuma o pitanjima sukcesije iz 2001.

• Granica. Hrvatska traži da Crna Gora potvrdi da poštuje nekadašnju granicu između dve republike, u skladu sa principom uti possidetis juris koji je potvrdila Badinterova komisija. Traži i da se potpiše ugovor o kopnenoj granici na osnovu tri postojeće karte. Nakon rešavanja kopnene granice, Hrvatska bi bila spremna da redovno saziva komisije za razgraničenje na moru, bez određivanja rokova.

Zašto je ovaj dokument važan?

Zajednička pozicija EU je dokument kojim države članice utvrđuju stav Unije o otvaranju ili zatvaranju pojedinog pregovaračkog poglavlja, uključujući merila koja država kandidat mora da ispuni.

Nacrt sastavlja Evropska komisija nakon što država kandidat preda svoju pregovaračku poziciju za određeno poglavlje. Komisija u njemu procenjuje koliko je zemlja uskladila svoje zakonodavstvo sa evropskim i predlaže uslove koje mora da ispuni.

Nacrt potom razmatraju diplomate svih 27 članica u Radnoj grupi Saveta EU za proširenje. Tu se vodi stvarna politika, jer države članice mogu da traže izmene, dodatne uslove ili odlaganje.

Crna Gora je najviše od svih kandidata napredovala u procesu proširenja i smatra se najizvesnijom budućom članicom Evropske unije. U pregovorima o članstvu privremeno je zatvorila 21 poglavlje, a još 12 čeka na zatvaranje.

Cilj Vlade u Podgorici je da pregovore okonča do kraja ove godine. S obzirom na kalendar i broj preostalih poglavlja, reč je o veoma ambicioznom, ali ne i neizvodljivom planu. Ipak, evropski zvaničnici sve češće pominju mogućnost da pregovori budu završeni početkom 2027.

Države članice EU su u aprilu odobrile početak izrade nacrta Ugovora o pristupanju Crne Gore. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos nagovestila je da bi ugovor mogao biti potpisan već naredne godine na leto.

Za otvaranje i zatvaranje svakog poglavlja, kao i za konačan tekst Ugovora o pristupanju, neophodna je saglasnost svih država članica.

Pošto se zajednička pozicija usvaja jednoglasno, svaka država članica ima faktičko pravo veta. Upravo u ovoj fazi članice često postavljaju rešavanje bilateralnih sporova kao preduslov za napredak države kandidata. Tek kada se sve članice slože, nacrt postaje zajednička pozicija EU. Ona se kandidatu predstavlja na međuvladinoj konferenciji, na kojoj se poglavlje formalno otvara ili privremeno zatvara.

Saglasnost svih članica potrebna je i za ratifikaciju pristupnog ugovora.

Plenković: Hrvatska želi da Crna Gora napreduje ka EU, ali i rešenje otvorenih pitanja

Hrvatska želi da Crna Gora ostvari napredak ka EU, ali i da se reše pitanja koja se odnose na dobrosusedske odnose i evropske vrednosti, kazao je predsednik Vlade Hrvatske Andrej Plenković.

„Mi smo sasvim transparentno, i to ja lično i ministar više puta, ja sam to učinio i u Tivtu na sastanku između čelnika Evropske unije i država Zapadnog Balkana početkom juna ove godine, nabrojao osam tačaka koje su dugi niz godina predmet nerešenih pitanja, a vezane su za evropske vrijednosti i oko kojih, nažalost, Crna Gora do sada nije napravila iskorake“, ocenio je Plenković uoči današnjeg sastanka Evropskog saveta u Briselu.

On je naglasio konstruktivnu ulogu Hrvatske u pogledu Crne Gore.

„Imate primer Severne Makedonije koja je, kad smo imali zagrebački samit 2000. godine, bila ispred Hrvatske u institucionalnom pogledu. Oni još nisu otvorili pregovore. Postoje dve države koje su, recimo to tako, od 2005. do 2026. uzele 21 godinu institucionalnog približavanja Sjeverne Makedonije Evropskoj uniji. Hrvatska nije zauzela taj pristup. Uprkos teškom nasleđu, mi smo prema Crnoj Gori pristupili vrlo konstruktivno. I u tom konstruktivnom procesu smo izdvojili one tačke za koje smatramo da ih Crna Gora treba ispuniti jer su deo onoga što oni budućim članstvom u Evropskoj uniji treba da preuzmu kao evropske vrijednosti“, kazao je Plenković.

Među nerešenim pitanjima, premijer Hrvatske je naveo pitanje Sporazuma o obeštećenju logoraša, i to na način da, kako kaže, taj sporazum reflektuje realnosti koje su se dogodile početkom 90-ih.

„Stavili smo pitanje koje se odnosi na ploču u logoru Morinj, gdje su hrvatski branitelji bili zatočeni, neki ubijeni, maltretirani i mučeni. S tim u vezi, jedan od ljudi koji je vodio straže tamo dobio je, valjda da mu daju počast nakon što je preminuo, da u Kotoru bazen nosi njegovo ime. Vaterpolo klubovi iz Hrvatske ne igraju u tom bazenu. To su male stvari koje oni mogu riješiti, da se ploča poštuje, da se to ime reši“, tvrdi Plenković.

Dodaje da su tu još i pitanja procesuiranja ratnih zločina, podaci o 14 nestalih za kojima Hrvatska traga, a Crna Gora bi trebalo da ima informacije o tome.

„Tu je zatim i pitanje imovinsko-pravnog statusa Hrvata koji žive u Crnoj Gori, gde oni očekuju poštovanje presuda i restituciju imovine, a jednako tako posebno važno je pitanje granice, koja jeste dio sukcesijskih tema i time je naslonjena i integralni je dio poglavlja 31“, poručuje Plenković.

Naglasio je da su sve te teme poznate Crnoj Gori, i predsedniku i premijeru i ministru, kao i da ministri Ibrahimović i Grlić-Radman imaju zadatak da pronađu rešenja.

„Mi želimo da Crna Gora ostvari napredak, ali želimo da se ova pitanja reše. I sad je trenutak da se reše“, zaključio je Plenković.