I jedan izgubljen život je previše: Manje poginulih u saobraćaju, ali brojka i dalje visoka

Tokom letnjih meseci beleži se najviše saobraćajnih nesreća, a jul i avgust su ove godine uzeli veliki danak na austrijskim putevima – ukupno 81 osoba je izgubila život u saobraćaju.

Posebno tragična bila je sedmica od 27. jula do 2. avgusta u kojoj je poginulo 16 osoba.

„Uprkos dugim toplotnim talasima, broj poginulih u saobraćaju ovog leta je deset procenata ispod proseka u poslednjih deset godina. Iako je ovo pozitivan trend, svaka smrt na putu je previše“, naglašava saobraćajni ekspert auto-moto kluba ÖAMTC-a David Nose.

Preliminarni podaci austrijskog Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova (BMI) beleže ukupno 242 smrtna slučaja u saobraćaju od 1. januara do 31. avgusta.

To je smanjenje od 11 procenata u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Od početka godine stradalo 59 motociklista

Sa 59 motociklista koji su stradali od početka godine, od kojih 29 samo u julu i avgustu, broj žrtava ostaje visok i ove godine.

Najčešći uzroci nesreća su neprimerena brzina, nepažnja i ometanje pažnje, kao i rizični manevri preticanja.

Skoro polovina svih nesreća sa smrtnim ishodom sa motociklima bili su sudari sa vozilom koji su nastali zbog greške vozača. Pored toga, oštećenja na putu ili ostaci poput šljunka, lišća ili prosutih tečnosti mogu brzo dovesti do gubitka kontrole.

„Prema strategiji bezbednosti na putevima austrijskog Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova, građevinarstva i zajednice (BMIMI), rizik od smrtnih povreda u saobraćajnoj nesreći je oko 30 puta veći za motocikliste nego za putnike u automobilima. Istovremeno, mnogim motociklistima nedostaje redovno iskustvo u vožnji. Oni koji voze samo povremeno često reaguju prekasno u kritičnim situacijama ili pogrešno procenjuju opasnosti. Redovna obuka vozača i defanzivan stil vožnje su zato posebno važni“, kaže Nose.

Broj poginulih putnika u automobilima blago opada

Od ukupnog broja poginulih u saobraćajnim nesrećama ovog leta, njih 30 bilo je u automobilu.

Tri četvrtine smrtonosnih saobraćajnih nesreća bile su nesreće sa jednim vozilom ili čeoni sudari. „U ovim slučajevima, nepažnja i ometanje, kao i neprimerena brzina, bili su najčešći glavni uzroci nesreća“, objašnjava Nose.

Da bi se sprečile takve nesreće, pored bezbedne infrastrukture i moderne tehnologije vozila, neophodna je veća svest o bezbednosti među vozačima.

„Puna pažnja, brzina prilagođena uslovima i izbegavanje rizičnih manevara ili aktivnosti koje nisu povezane sa vožnjom su osnovni preduslovi za veću bezbednost na putevima“, rekao je Nose.

Broj smrtnih slučajeva u saobraćaju i dalje previsok

Uprkos smanjenju u odnosu na prethodnu godinu, broj smrtnih slučajeva u saobraćaju ostaje značajno iznad ciljanog nivoa.

Strategija bezbednosti na putevima Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova, građevinarstva i zajednice Austrije (BMIMI) ima za cilj da prepolovi broj smrtnih slučajeva u saobraćaju na 207 do 2030. godine. Ali, ova brojka je već premašena u avgustu ove godine.

Auto-moto klub zato apeluje na sve učesnike u saobraćaju da budu posebno pažljivi.

Sa približavanjem jeseni, rizici se dodatno povećavaju: prelazi za divlje životinje, magla, nisko sunce ili putevi klizavi zbog opalog lišća mogu brzo dovesti do opasnih situacija. Istovremeno, činjenica da se ranije smrkava otežava uočavanje pešaka i biciklista.

Prilagođavanje vožnje uslovima u saobraćaju može značajno doprineti sprečavanju nezgoda.