Kako islamizam podriva austrijsku državu

Aktuelni slučaj organizacije za deradikalizaciju „Derad“ je samo vrh ledenog brega, dok se islamisti sve više šire i sada predstavljaju ozbiljnu pretnju za društvo, piše dnevnik „Kronen Zeitung“.

Počeci datiraju iz 1970-ih godina. Richard Lugner je 1979. sagradio prvu džamiju u Beču, a 1982. godine islamska verska nastava je uvedena kao obavezni predmet u austrijske škole.

Ono što ni političari ni bezbednosne vlasti decenijama nisu primetile je da je, paralelno sa tim, legalistički islamizam, odnosno islamizam bez vidljivog nasilja počeo da se infiltrira u državu.

Odličan primer koliko je to napredovalo je centar za deradikalizaciju „Derad“.

Prema podacima Službe za zaštitu ustava i borbu protiv terorizma (BVT), organizaciju je infiltriralo Muslimansko bratstvo.

Austrijska vlada i grad Beč su, nakon upozorenja BVT, prekinuli saradnju sa tom organizacijom. „Derad“ je radio za Ministarstvo pravde od 2016. godine. Ministarstvo unutrašnjih poslova je već prekinulo saradnju nekoliko godina ranije.

Muslimanska braća su izvor legalističkog islamizma i datiraju iz 1928. godine. Za razliku od džihadista, oni se ne oslanjaju na napade, već na subverzije. Međutim, njihov cilj je isti: islamistički oblik vladavine i islamizacija Evrope.

Islamska država se traži jer, po mišljenju islamista, musliman ne može da praktikuje svoju religiju u liberalnom sistemu.

Udruženje „Derad“ je odvratilo potencijalne teroriste od planiranja napada i pokazalo im kako da ostvare svoje ciljeve kroz legalistički islamizam.

Koristilo je promišljenu strategiju – oni su se u početku predstavljaju kao liberalni i kosmopolitski – bilo da su pojedinci, organizacije ili udruženja. To im je omogućavalo da se infiltriraju u društvo i njegove strukture kako bi potom proširili svoj uticaj ka islamskoj državi iznutra tih struktura, navodi „Kronen Zeitung“.

Infiltracija se odvija, na primer, kroz dečje i omladinske organizacije, obrazovne institucije, udruženja džamija i druge klubove. Tamo se praktikuju dezinformacije i ispiranje mozga. Islamisti ne žele da muslimani žive otvoreno i liberalno. Trenutno se mobilišu protiv zabrane marame u školama.

„Akteri legalističkog islamizma osnivaju udruženja i organizacije ili preuzimaju postojeće korak po korak kako bi stekli uticaj na ključnim pozicijama u društvu i politici“, navode bezbednosni izvori.

Na ovaj način, Muslimanska braća se takođe infiltriraju u stranke i parlamente – posebno preko levičarskih stranaka.

Važno pitanje je finansiranje islamizacije. Sada postoje međunarodne kompanije za ekonomsko finansiranje. Islamisti imaju monopole u verskim službama, kao što su halal sertifikati i hadž.

Takvo razmišljanje ide još dalje, obuhvatajući strateški dugoročni cilj „uticaja na kritičnu infrastrukturu, na primer, u oblastima telekomunikacija, luka, energetike i vodosnabdevanja“. Čitava Zapadna Evropa je pogođena ovom pretnjom.

Islamističke mreže su međunarodno povezane. Njihove aktivnosti su posebno jake u Nemačkoj i Francuskoj. One u Austriji sarađuju prvenstveno sa Nemačkom, zbog mnogo ličnih i porodičnih veza.

Bezbednosni izvori izveštavaju o prekograničnim projektima finansiranja koji se protežu na Nemačku i arapski svet. Ovi projekti prvenstveno uključuju kupovinu nekretnina.

Broj ljudi koji su uključeni u Austriji i Evropi je nepoznat, ali postoje desetine hiljada udruženja.

Da bi se suprotstavili islamizaciji, bezbednosnim organima je potrebno više pravnih alata. Pre svega, potrebna je zabrana političkog islama, kako je nedavno predložio kancelar Kristijan Štoker.

Takođe je neophodno proširenje krivične odgovornosti, jer je opasnost neopipljiva i često nije kažnjiva, konstatuje „Kronen Zeitung“.