Kineski biznis cveta u Austriji

Ekonomski odnosi sa Kinom su od vitalnog značaja za Austriju, posebno u sektorima poput industrije, mašinstva, automobilske industrije, tehnologije za zaštitu životne sredine i vazduhoplovstvo.

Austrija redovno izvozi robu u vrednosti od oko pet milijardi evra u Kinu, ali iz te zemlje uvozi robu u vrednosti tri puta većoj.

To rezultira trgovinskim deficitom od 10 milijardi evra – što je iznos veći nego u trgovini sa gotovo bilo kojom drugom zemljom.

Ipak, sa populacijom od 1,4 milijarde, Kina ima 153 puta više stanovnika od Austrije, a ekonomski učinak Kine je 34 puta veći od učinka Austrije (koji iznosi oko 580 milijardi evra). Međutim, kada je reč o ekonomskom učinku po glavi stanovnika (prilagođenom prema kupovnoj moći), Austrija je i dalje znatno ispred, sa približno 77.000 dolara u poređenju sa 30.000 dolara u Kini, navodi „Heute“.

Od električnih vozila i elektronske trgovine do avijacije, kineske kompanije i investitori su već dugo aktivni u Austriji.

Više od 650 austrijskih kompanija ulaže u Kinu, dok je više 50 kineskih kompanija pokrenulo poslovanje u Austriji. Postoji oko 1.600 projekata saradnje.

„Kineski 15. petogodišnji plan i austrijska Industrijska strategija 2035. stvaraju brojne izglede za dalju uspešnu saradnju”, potvrdila je za „Heute“ Ći Mei, koja je do juna ove godine obavljala dužnost ambasadorke Kine u Austriji.

Privredna komora Austrije pomaže austrijskim kompanijama pri ulasku na kinesko tržište.

U Kini Privredna komora ima pet centara za spoljnu trgovinu (Peking, Hongkong, Šangaj, Guangdžou i Čengdu), u kojima radi nekoliko desetina zaposlenih.

Trgovinske misije u određene regione ili specijalizovani događaji organizuju se nekoliko puta godišnje.

Kineska privreda već decenijama smanjuje jaz u odnosu na razvijene zemlje i kupovna moć kineskog stanovništva već je dostigla 38 procenata nivoa Austrije, navodi „Heute“.

Kina je ključno tržište, na primer, za kompaniju Gebrüder Weiss (GW). Ova firma je počela sa poslovanjem u Šangaju 1992. godine i sada ima 19 lokacija u Kini. U 2024. godini, GW Express China je obradio oko 25 miliona paketa za onlajn prodavce namenjene Evropi, Kanadi, Australiji i Novom Zelandu.

Kineske kompanije su takođe uspostavile snažno prisustvo u austrijskoj automobilskoj industriji. Firma Magna, koja zapošljava 11.750 ljudi u Austriji, proizvodi električna vozila u Gracu za kineske brendove kao što su Xpeng i GAC.

Magna International je ostvarila 5,6 milijardi dolara prihoda u Kini u 2024. godini, pri čemu oko 60 odsto prihoda dolazi od poslovanja sa kineskim proizvođačima.

Kompanija FACC razvija lagane komponente za avione i motore i uz kinesku podršku kreće ka prihodima od milijardu evra.

FACC AG, sa sedištem u Ried im Innkreisu, je u 55,5 odsto vlasništvu kineske avio-grupe AVIC od 2009. godine, a preostalim akcijama se javno trguje.

Prihod grupe u 2025. godini iznosio je približno 984 miliona evra (povećanje od 11 odsto). FACC zapošljava 3.907 ljudi, a prihod grupe iz Kine (na 15 međunarodnih lokacija) se više nego udvostručio u periodu od dve godine.

Inače odnosi Kine i Austrije sežu u doba careva, ali je partnerstvo postalo zaista blisko tek 1971. godine.

Kulturna i ekonomska razmena sa Kinom cvetala je tokom gotovo dva veka. Kineska roba, poput svile, porcelana i čaja, stizala je u Evropu još u vreme Habzburške monarhije i uživala veliku popularnost na bečkom dvoru.

U Evropi se, naročito tokom 18. veka, razvilo posebno interesovanje za „šinoazeriju” (chinoiserie), umetnost i arhitekturu u kineskom stilu.

Istovremeno, austrijski jezuitski misionari odigrali su značajnu ulogu u Kini. Radeći kao astronomi, matematičari i kartografi na carskom dvoru dinastije Ćing, oni su omogućili razmenu znanja između Evrope i Kine.

Tokom 19. veka, odnosi su poprimili sve izraženiji politički i ekonomski karakter. Ipak, obim trgovine ostao je skroman u poređenju sa onim koji su imale Velika Britanija, Francuska ili Nemačka. Austrougarska je izvozila mašine, metalne proizvode i industrijsku robu.

Diplomatski odnosi traju već 55 godina

Slom Austrougarske i kraj Prvog svetskog rata 1918. godine označili su i privremeni prekid rastućih trgovinskih veza sa Kinom.

Međutim, partnerstvo ponovo cveta od 1971. godine. Kina i Austrija su zvanično uspostavile diplomatske odnose 28. maja 1971. godine. Shodno tome, obe zemlje ove godine obeležavaju 55. godišnjicu tog obnovljenog partnerstva.

Poslednjih godina kontinuirano se intenziviraju kontakti na visokom nivou, međusobna razmena ljudi i saradnja u brojnim sektorima. Kina i Austrija su danas postale ključni i dugoročni partneri u oblasti trgovine i investicija.

Inače, kineski turisti važni su gosti za austrijsku turističku privredu.

Prošle godine su kineski turisti, koji ostaju nešto manje od dva dana u Austriji, ostvarili oko 750.000 noćenja, od čega pola u Beču.

U drugom smeru je situacija drugačija. Svake godine oko 50.000 Austrijanaca svake godine putuje u Kinu, kako turistički, tako i službeno.