Komemoracija u Mathauzenu: Sećanje na srpske žrtve i poruka da se stradanje nikada ne zaboravi

U nekadašnjem koncentracionom logoru Mathauzen održano je komemorativno okupljanje u znak sećanja na žrtve stradale tokom Drugog svetskog rata, među kojima je i oko 8.000 Srba koji su u ovom logoru ubijeni u periodu od 1941. do 1945. godine.

Tom prilikom položeni su venci na spomen-obeležje srpskim žrtvama, a ceremoniji su prisustvovali predstavnici institucija Srbije, Republike Srpske i srpske dijaspore u Austriji.

Vence su položili delegacija Vlade Srbije, predvođena državnim sekretarom u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoranom Arsićem, predstavnici Republike Srpske, Ambasade Srbije u Austriji, Generalnog konzulata Srbije u Salcburgu, Saveza Srba u Austriji, kao i Muzeja žrtava genocida.

Komemoraciji su prisustvovali policijski i vojni kadeti iz Srbije, koji su svojim prisustvom odali poštu stradalima i poslali snažnu poruku o važnosti negovanja kulture sećanja.

Nakon polaganja venaca, učesnici su prošli u komemorativnom defileu kroz nekadašnji koncentracioni logor, dok je predstavnik Udruženja logoraša Mathauzen održao kratak istorijski čas, podsetivši prisutne na stradanja i značaj očuvanja istorijskog pamćenja.

Tokom obeležavanja pošta je odata i drugim savezničkim žrtvama, pa su Srbi vence položili i na spomen-obeležja savezničkih snaga, kao i na memorijale posvećene žrtvama iz Grčke, Rusije i Mađarske.

Nakon ceremonije u Mathauzenu, delegacija je posetila i vojničko groblje iz Prvog svetskog rata u blizini Mathauzena, gde je takođe položen venac u znak sećanja na stradale vojnike.

Komemoracija u Mathauzenu i ove godine okupila je brojne delegacije, potomke stradalih i predstavnike organizacija, sa jedinstvenom porukom da se užase ratova i stradanja nevinih nikada ne smeju zaboraviti.

Inače Mauthauzen je poznat kao jedan od najozloglašenijih nacističkih logora. Sejao je smrt u Prvom svetskom ratu, a nastavio i u Drugom. Uspostavljen je 22. septembra 1914., a ponovo aktiviran 8. avgusta 1938. godine.

Bio je aktivan sve do oslobađanja od strane američke vojske 5. maja 1945. godine.

Sastojao se od glavnog logora i 49 sporednih, a do 1945. godine u logor Mauthauzen i njegove sporedne logore deportovano je oko 200.000 osoba, a više od polovine njih je ubijeno ili su umrli od posledica prisilnog rada.

Među njima je bilo ljudi preko 30 različitih nacionalnosti, a poslednji logoraški broj bio je 139.317, izdat 3. maja 1945. godine.

Američke trupe su 5. maja 1945. oslobodile koncentracioni logor Mauthauzen.

Više od 13.000 ljudi iz Austrije i inostranstva učestvovalo je na međunarodnoj komemoraciji povodom oslobođenja koncentracionog logora Mauthauzen.

Ovogodišnja komemoracija imala je za temu „Počinioci zločina u nacionalsocijalizmu“.

Povodom 81 godine od oslobođenja koncentracionog logora Mauthauzen, međunarodna komemoracija oslobođenja u Spomen-obeležju koncentracionog logora Mauthauzen bila je posvećena zajedničkom sećanju i upozoravanju.

Na komemoraciji fokus je bio na koji su aktivnim delovanjem, saučesništvom ili gledanjem u stranu doprineli zločinima i održavanju nacističkog sistema terora.

Cilj je, kako su naveli organizatori, da se učine vidljivim društveni i individualni mehanizmi koji su omogućili ove zločine – i da se izvuku pouke za sadašnjost. „Sećanje ne sme da se zaustavi na žrtvama. Takođe moramo razumeti kako su počinioci mogli da deluju – i koje su im strukture to omogućile. Samo na taj način možemo sprečiti da se isključenje, dehumanizacija i nasilje ponove“, rekao je Vili Merni, predsednik Memorijalnog udruženja Mauthauzen.