Loto listići umesto štednih računa: Kako Austrijanci štede

U Donjoj Austriji deset odsto ljudi već živi od svoje ušteđevine. Mnogi sada, kada planiraju budućnost, daju prednost loto listićima u odnosu na štedne račune.

Nedavna anketa agencije „Integral”, sprovedena za kompaniju „Immobilienrendite AG”, otkriva kako se Austrijanci pripremaju za budućnost.

Iznenađujući rezultat – na nivou cele zemlje, 14 odsto ljudi se oslanja na lutriju prilikom planiranja budućnosti. U Donjoj Austriji taj procenat iznosi čak 16 odsto, dok je u Gornjoj Austriji i Salcburgu taj udeo 10 odsto.

Ipak, finansijska situacija teška je za mnoge, pa se 19 odsto ljudi se svakog meseca bori da sastavi kraj s krajem, te stoga nisu u mogućnosti da štede za budućnost.

Još šest odsto već delimično živi od ušteđevine, odnosno svaki četvrti stanovnik Austrije (25 odsto) nalazi se u finansijskim teškoćama.

Posebno je upadljivo da u Donjoj Austriji 10 odsto ljudi već troši svoju ušteđevinu, dok u Beču taj procenat iznosi samo četiri odsto. Na nivou cele zemlje, još 13 odsto ljudi uopšte nema ušteđevinu niti investicije.

Uprkos rastućim troškovima, 51 odsto građana nastavlja da štedi ili investira, pri čemu 12 odsto štedi čak i više nego ranije.

Štedni račun ostaje najpopularniji oblik ulaganja, za koji se odlučuje 50 odsto ljudi.

Međutim, Donja Austrija je na začelju sa svega 42 odsto. Nasuprot tome, 62 odsto ljudi u Tirolu i Forarlbergu poseduje štedni račun.

Na nivou cele zemlje, 30 odsto ljudi se odlučuje za ugovore o namenskoj štednji za stambenu izgradnju.

Kako muškarci i žene investiraju

Muškarci su znatno aktivniji u drugim vrstama ulaganja, pa 25 odsto njih ulaže u investicione fondove kojima se trguje na berzi (ETF), u poređenju sa svega sedam odsto žena.

Uz to, 16 procenata muškaraca poseduje kriptovalute, spram tri odsto žena.

Prema rezultatima istraživanja, u slučaju nestašice novca, 37 odsto ispitanika bi prvo smanjilo potrošnju. Njih 21 odsto bi posegnulo za ušteđevinom, dok bi 18 odsto zatražilo pomoć od roditelja. Još 10 odsto bi se obratilo banci, a sedam odsto partneru.

Postoje i razlike u pogledu finansijske sigurnosti: 26 odsto muškaraca se pripremilo i moglo bi samostalno da prebrodi krizu, u poređenju sa svega 16 odsto žena.

„Kao što ova studija ponovo pokazuje, žene ostaju finansijski zavisne”, objašnjava rukovodilac istraživanja u kompaniji „Integral” Petra Starecek.

Samo 27 odsto ljudi uložilo je novac u sopstveni stan ili kuću. Svega pet odsto poseduje nekretninu kao investiciju ili jedinicu za izdavanje. Pored toga, 38 odsto ispitanika vidi politiku – i način na koji se vlada nosi sa rastućim troškovima – kao najveću prepreku. Njih 35 odsto zabrinuto je za budućnost, dok trećina ukazuje na visoke troškove izgradnje. Ipak, ima i pozitivnih vesti: svaki četvrti ispitanik već veruje da kriza na tržištu nekretnina popušta i da posedovanje nekretnina ponovo postaje privlačnije.

Dok je štedna knjižica i dalje veoma popularna na zapadu, 16 odsto ljudi u Donjoj Austriji se u svom finansijskom planiranju oslanja na dobitne brojeve lutrije.