Luka Bošković zablistao u Birmingemu, Armin Sinančević osmi u Evropi: Srbija ima velikog aduta u finalu

Mladi skakač udalj oduševio na debiju u seniorskoj konkurenciji i sa 8,33 metara ušao u finale, dok je iskusni Armin Sinančević završio kao osmi u bacanju kugle – pogled iz Birmingema na nastupe srpskih atletičara

Evropsko prvenstvo u atletici 2026. počelo je za Srbiju mnogo bolje nego što bi se moglo zaključiti samo pogledom na medaljski bilans. U prvom danu takmičenja u Birmingemu bilo je svega – velikog rezultata, plasmana u finale, borbe za medalju, ali i jednog osmog mesta koje ne treba posmatrati kao neuspeh.

Dok je Ivana Španović izborila finale troskoka, dva muška aduta Srbije takođe su ostavila snažan utisak.

Luka Bošković je napravio senzaciju plasmanom u finale skoka udalj, i to sa drugim najboljim rezultatom kvalifikacija – 8,33 metara.

Armin Sinančević je u finalu bacanja kugle zauzeo osmo mesto sa 20,02 metara.

Za Boškovića je to prvo veliko seniorsko finale na Evropskom prvenstvu. Za Sinančevića je osmo mesto daleko od rezultata koji je priželjkivao, ali je važno podsetiti da je iza sebe imao veoma težak niz takmičenja i da je sam plasman među 12 najboljih na kontinentu potvrda kontinuiteta.

Luka Bošković – 20 godina, 8,33 metara i finale Evropskog prvenstva

Ako je neko pre početka Evropskog prvenstva tražio ime koje bi moglo da bude najveće iznenađenje srpske atletike, odgovor je bio Luka Bošković.

Sada više nije iznenađenje.

Luka Bošković je ušao u finale skoka udalj sa 8,33 metara, što je bio drugi najbolji rezultat kvalifikacija. I to je ostvario u trenutku kada je pritisak bio najveći.

Početak, međutim, nije bio idealan.

U prvoj seriji je napravio prestup, ali je već u drugom pokušaju pokazao zbog čega se od njega toliko očekuje. Skočio je 8,04 metara, uz vetar od +1,7 m/s, i preuzeo prvo mesto u svojoj kvalifikacionoj grupi.

A onda – eksplozija.

8,33 metara.

To je daljina koja je podigla čitav sektor na noge.

Problem je samo jedan: vetar je bio +2,4 m/s, pa rezultat ne može da bude priznat kao zvanični lični rekord. Granica za priznavanje rekorda je +2,0 m/s. Ipak, ono što je mnogo važnije jeste činjenica da je Bošković pokazao da već sada može da skače na nivou od preko osam metara u konkurenciji najboljih evropskih seniora.

Njegov zvanični lični rekord i dalje iznosi 8,23 metara, postavljen ranije ove sezone.

Samo Nenad Stekić ispred njega u istoriji Srbije

Ono što Bošković radi ove sezone dobija dodatnu težinu kada se pogleda istorija srpskog skoka udalj.

Ispred njega je samo jedno ime.

Nenad Stekić – 8,45 metara.

Bošković je već stigao do 8,23 metara sa legalnim vetrom, a u Birmingemu je pokazao da ima potencijal da se još ozbiljnije približi granici koju je postavila legenda srpske atletike.

I tu dolazimo do najvažnijeg podatka.

Luka je tek 6. jula napunio 20 godina.

Dakle, ne govorimo o atletičaru koji je već dostigao svoj maksimum, već o mladom skakaču čija se najbolja faza karijere tek očekuje.

Bošković u društvu olimpijskog šampiona i evropskih velikana

Finale će biti potpuno drugačija priča.

U njemu će se naći i Miltiadis Tentoglu, dvostruki olimpijski šampion, koji je u kvalifikacijama skočio 8,26 metara.

Tu su i Božidar Sarabojukov, koji je ostvario 8,20, kao i Španac Haime Guera Kaseres sa 8,24.

Posebno je zanimljivo da je iz konkurencije zbog povrede ispao Matija Furlani, aktuelni svetski šampion i evropski vicešampion.

Armin Sinančević osmi u Evropi – nedostajao je jedan veliki hitac

Drugačiju priču imao je Armin Sinančević.

Srpski kuglaš je uspeo da se plasira u finale, ali u završnici nije pronašao hitac koji bi ga odveo u borbu za medalju.

Najdalji pokušaj iznosio je 20,02 metara, ostvaren u drugoj seriji. Pre toga je imao 20,00, dok je četvrti pokušaj iznosio 19,84. Preostala tri hica bila su nevažeća.

Konačan plasman: osmo mesto u Evropi.

Italija dominirala, Fabri nedodirljiv

Borba za medalje u bacanju kugle pokazala je koliko je visoka bila konkurencija.

Italijan Leonardo Fabri osvojio je zlato fantastičnim hicem od 22,31 metara.

Njegov sunarodnik Zane Veir stigao je do srebra sa 21,12, dok je bronza pripala Šveđaninu Viktoru Petersonu sa 20,97.

Za Sinančevića je to značilo da je za medalju bilo potrebno baciti gotovo čitav metar dalje od njegovog najboljeg hica u finalu.

Šta nam govore rezultati iz Birmingema?

Kada se podvuče crta ispod prvog dela takmičenja, Srbija ima razlog za optimizam.

Luka Bošković – finale skoka u dalj.

Ivana Španović – finale troskoka.

Armin Sinančević – osmo mesto u bacanju kugle.

A Boškovićev slučaj posebno privlači pažnju.

Jer ako je 20-godišnji Srbin u prvom velikom seniorskom finalu već sposoban da skoči 8,33 metara, makar uz nedozvoljen vetar, onda je jasno da se na njega u budućnosti mora ozbiljno računati.

Njegov napredak ove sezone je impresivan. U junu je najpre skočio 8,14, zatim 8,19, a potom i legalnih 8,23 metara, čime se probio na drugo mesto večne srpske liste.

Srbija u Birmingemu ima šta da čeka

Evropsko prvenstvo tek je počelo, a srpska atletika već ima nekoliko razloga za pažnju.

Najveća priča zasad je upravo Bošković.

Momak koji je pre samo nekoliko godina bio svetski juniorski vicešampion sada je među najboljih 12 skakača Evrope i već u prvom pokušaju na velikoj seniorskoj sceni pokazuje da može da bude deo borbe za najviša mesta. Njegov razvoj prati i legendarni Dragutin Topić, što dodatno podiže očekivanja.

Sinančević je, sa druge strane, pokazao je da pripada evropskom vrhu, iako ovog puta nije uspeo da ponovi rezultat iz kvalifikacija.

A kada se svemu tome doda finale Ivane Španović, jasno je da srpska atletika u Birmingemu još nije rekla poslednju reč.