Manner Schnitte u Austriji dvostruko skuplje nego u Nemačkoj

Potrošači u Austriji često moraju da plaćaju veće cene od njihovih nemačkih komšija, a posebno apsurdno je kada je domaći proizvod u austrijskim prodavnicama čak i dvostruko skuplji.

Poređenje cena koje je sproveo Foodwatch Austria otkriva posebno upečatljivu razliku, pa su tako austrijske Manner Schnitte više nego dvostruko skuplje u Beču.

Pakovanje od 75 grama Manner napolitanki košta 1,69 evra u prodavnici Billa u Beču. U Rewe-u u Nemačkoj, isti proizvod košta samo 0,79 evra, što je razlika u ceni od 114 odsto.

Ali, Foodwatch nije pronašao značajne razlike samo kada je reč o Manner proizvodima.

Tokom avgusta, organizacija je uporedila ukupno 20 proizvoda austrijskih proizvođača u obe zemlje.

Među njima su bili brendovi poput Handl Tyrol, Rauch, Julius Meinl, Vöslauer, Red Bull, Pfanner, Gösser, Almdudler, Casali i Mautner Markhof.

Poređenje je pokazalo da ti proizvodi koštaju u proseku 24 procenta više u Austriji nego u Nemačkoj.

„Ako se proizvod pravi u Austriji, transportuje u Nemačku i tamo prodaje za znatno manje novca od samo nekoliko ulica dalje od mesta proizvodnje, pitanje ‘austrijske doplate’ je više nego opravdano. Austrija više ne sme da bude tržište sa visokim cenama dok je potpuno nejasno kako nastaju ove razlike u cenama“, kaže Mirijam Maurer iz Foodwatch Austria.

Organizacija je želela da od proizvođača sazna kako nastaju razlike u cenama, a odgovori su bili slični – maloprodajne cene određuju trgovci na malo.

Informacije o cenama kupovine i uslovima nisu dostupne iz razloga poverljivosti.

Trgovci, zauzvrat, vide odgovornost na proizvođačima.

Rewe, vlasnik kompanije Billa u Austriji, rekao je za Foodwatch da međunarodni proizvođači brendova ponekad naplaćuju austrijskim trgovcima više kupovne cene za identične proizvode nego kupcima u Nemačkoj.

Rewe ovo naziva „austrijskim dodatkom“ koju nameće industrija.

„Na kraju, potrošači plaćaju račun, dok proizvođači i trgovci upiru prstom jedni u druge. Ne može biti da se od ljudi očekuje da plaćaju više za svoju svakodnevnu kupovinu, a da nisu u stanju da razumeju kako nastaje ova razlika u ceni“, rekla je Maurer.

Samo poređenje ne otkriva specifične mehanizme odgovorne za odgovarajuće razlike u cenama. Međutim, studija Foodwatcha pokazuje koliko značajno cene proizvoda mogu da variraju unutar jedinstvenog tržišta EU.

Foodwatch vidi moguće strukturno objašnjenje u takozvanim teritorijalnim ograničenjima snabdevanja, koja omogućavaju velikim proizvođačima da spreče trgovce da kupuju proizvode preko granica gde se nude jeftinije.

Ovo bi moglo biti posebno problematično za manje tržište poput Austrije. Trgovci na malo možda neće moći da iskoriste jeftinije ponude u drugim zemljama EU, ili samo u ograničenoj meri. Ovo bi moglo da oslabi konkurenciju i, posledično, dovede do viših cena za kupce.

Evropska komisija takođe trenutno ispituje neopravdana teritorijalna ograničenja snabdevanja. Razmatraju se razne opcije – od dobrovoljnih sporazuma do obaveznih zakonskih propisa.

„Jedinstveno evropsko tržište ne sme postojati samo na papiru. Ako korporacije mogu da podele Evropu na nacionalna tržišta i time ometaju konkurenciju, potrošači u manjim zemljama će biti oni koji će patiti. Stoga nam je potreban jasan, obavezujući zakon EU protiv teritorijalnih ograničenja snabdevanja – a ne dobrovoljna obećanja industrije“, zahteva Maurer.

Javne konsultacije Evropske komisije o ukidanju teritorijalnih ograničenja u snabdevanju robom traju do 29. septembra. Tada će biti doneta odluka o tome koje će se mere politike sprovoditi.