Međunarodna konferencija o srpskom jeziku i srpskom pismu u medijskom prostoru održana u Trnavi

U organizaciji Udruženja Srba u Slovačkoj i Društva  novinara Vojvodine, u saradnji sa Fakultetom Ćirilo i Metodije iz Trnave održana je stručna konferencija pod nazivom „Srpski jezik i srpsko pismo u medijskom prostoru“.

 Pokrovitelj ove značajne konferencije bio je Vladimir Kokanović, direktor Uprave za dijasporu i Srbe u regionu.

U prostorijama  Fakulteta Ćirilo i Metodije, učestvovali su predstavnici iz mnogobrojnih zemalja sveta: Srbije, Slovačke, Austrije, Švajcarske, Rumunije, Mađarske, Slovenije, Nemačke, Crne Gore, Južnoafričke Republike i SAD. Učesnici su u svojim izlaganjima izneli način na koji se koriste i čuva srpski jezik i ćirilica, u zemljama iz kojih dolaze.

Konferenciju je otvorio Vladimir Kokanović, ističući da srpski jezik i ćirilica predstavljaju mnogo više od sredstva komunikacije i da su važan deo nacionalnog identiteta, kulture i veze, koja povezuje srpski narod, bez obzira na to, u kojem delu sveta njegovi pripadnici žive.

„Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu će nastaviti da podržava pojedince, organizacije, institucije i medije, koji rade na očuvanju i afirmaciji srpskog jezika, ćirilice i kulturne baštine, među Srbima u dijaspori i regionu“, istakao je Kokanović.

Na samom početku Konferencije, prof. Svetlana Matić, predsednica Austrijsko-srpskog kulturnog društva „Vilhelmina Mina Karadžić“ iz Beča,  uručila je Stanetu Ribiču, godišnju nagradu „Mina Karadžić“ za vrhunska ostvarenja u oblasti javnih i kulturnih delatnosti.

Podsetila je da su dosadašnji laureati ove prestižne nagrade dr Nebojša Rodić, dr Vjera Rašković Zec, dr Marko Lopušina i dr Ljiljana Nikšić.

Drugog dana Konferencije, učesnici skupa su posetili nakon oficijelnog dela Konferencije, Srpsko vojničko groblje u Velikom Medaru, koji je većim delom, uz pomoć Vlade Slovačke, obnovio Stane Ribič, predsednik Udruženja Srba u Slovačkoj.

Po njegovim rečima,na njemu je sahranjeno preko 6000 srpskih mučenika iz Prvog Svetskog rata.

„U nehumanim uslovima su bili izloženi velikoj hladnoći i bolestima….dizenterija, tifus, kolera. U logoru pored železničke stanice bez baraka, bili su izloženi velikim hladnoćama i u najtežim mukama umirali. Oni koji su preživeli, kopali su zamrznutu zemlju, pravili jame gde su legali i pokrivali se telima umrlih saboraca”, rekao je on.

Groblje je bilo udaljeno oko tri kilometra od logora. U periodu od novembra do februara 2015 je nekim momentima sahranjivano i do 75 logoraša. Zahvaljujući dr. Nebojši Kuzmanoviću, direktoru Arhiva Vojvodine i Stanetu Ribiču, predsedniku Udruženja Srba u Slovačkoj vojno groblje ima današnji izgled.

“Planiramo izgradnju spomenika i otvaranje muzeja srpskim mučenicima. Iskreno se nadamo da će nam u tome pomoći i naša država“, najavio je Ribič.

Trećeg dana Konferencije, Ribič je pokazao učesnicima dva spomenika koje su podignuti u Modri ispred Liceja, koji su pohađali Dositej Obradović i Jovan Jovanović Zmaj.

„Modra je ostavila dubok trag u srpskoj istoriji jer su se u njoj školovali osim Bratislave i Trnave, budući srpski intelektualci, od kojih su mnogi kasnije postali istaknute ličnosti. Među najpoznatijima su Dositej Obradović i Jovan Jovanović Zmaj, kojima su podignute biste, ispred zgrade liceja (gimnazije) na kom su studirali. Biste su rad našeg poznatog vajara Đorđa Lazića Ćapše iz Sremskih Karlovaca. Izlivene su u livnici „Stanišić“, a postavljene su na molbu Udruženja Srba u Slovačkoj.  Dositej je u Modru došao daleke 1760 godine iz manastira Hopovo u potrazi za prosvetiteljskim idejama. Jovan Jovanović Zmaj je čitav vek kasnije učio u Modri pre nego što je nastavio studije u Pragu, Beču i Pešti“, objasnio je Ribič.

 Konferencija o srpskom jeziku je bila jedinstvena prilika za razmenu iskustava, povezivanje i mogućnosti, kako srpski jezik treba da bude zastupljen u medijskom prostoru.

Ova značajna manifestacija, poslala je poruku koliko je važno sačuvati srpski jezik i ćirilično pismo u rasejanju, jer su oni simboli identiteta i kulturnog nasleđa srpskog naroda, ma gde on živeo, imajući u vidu izazove koji nameću digitalne platforme, društvene mreže i veštačka inteligencija.

Zaključci konferencije:

 Nakon predstavljanja stručnih i naučnih radova (koji su objavljeni u Zborniku) i iscrpne diskusuje u kojoj su učestvovali novinari iz Srbije i kulturni delatnici srpske dijaspore iz Sjedinjenih Američkih Država, Južne Afrike, Švajcarske, Austrije, Mađarske, Nemačke, Crne Gore, Slovačke i Rumunije, zaključeno je da, pre svega, država Srbija mora da donese dugoročnu jezičku politiku  na osnovu koje će se donositi jasne i operativne mere za očuvanje i promovisanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma.

 Učesnici konferencije smatraju da matica Srbija treba da preduzme sledeće:

• da obaveže stručnu javnost  da konačno i što pre zaokruži normiranje srpskog jezika;

• da sistemski obezbedi uslove za što veću funkcionalnu prisutnost srpskog jezika i ćiriličkog pisma u digitalnom medijskom prostoru;

• da se aktivnije angažuje i adekvatno reaguje na pokušaje preimenovanja srpskog jezika u druge jezike (tzv. BHS) i da se tome suprotstavi, kako argumentacijom domaćih i međunarodno priznatih lingvista, tako  i političkim i diplomatskim metodama;

• da njene institucije, ambasade i konzulati, aktivnije podržavaju organizaciju događaja koje srpski kulturni poslenici organizuju u dijaspori, radi promocije srpske književnosti, jezika i ćiriličkog pisma;

• da sistematski, dosledno i dugoročno, podrži rad srpskih dopunskih škola i drugih oblika učenja srpskog jezika mladih pokolenja u dijaspori;

• da preduzme mere koje će osigurati doslednu i bezuslovnu primenu odredaba Ustava Republike Srbije, kao i Zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma;

• da reformiše obrazovni sistem Srbije tako da se u svim vaspitno-obrazovnim ustanovama, od najnižih do najviših, insistira na očuvanju srpskog jezika i što manjeg uticaja stranih reči, a da se u svakoj prilici primat daje ćirilici umesto latinice.