Meinl-Reisinger o tri prioriteta Austrije u Savetu bezbednosti UN

Zaštita međunarodnog prava i ljudskog dostojanstva, uspostavljanje obavezujućih pravila za oružje zasnovano na veštačkoj inteligenciji i reforma Ujedinjenih nacija – tri su glavna prioriteta dvogodišnjeg mandata Austrije u Savetu bezbednosti svetske organizacije, istakla je ministarka spoljnih poslova Beate Meinl-Reisinger.

„Pravila postoje čak i u ratu i ona se moraju poštovati“, naglasila je Meinl-Reisinger na konferenciji za medije u sedištu UN u Beču, stavljajući akcenat na zaštitu civila, dece i humanitarnih radnika.

Ona je uputila ozbiljno upozorenje u vezi sa autonomnim sistemima naoružanja i sve većom upotrebom veštačke inteligencije.

„Scenario u kojem mašine odlučuju ko će živeti, a ko umreti, predstavlja pravu noćnu moru. Kako bi se sprečio „scenario kao u ’Terminatoru’“, rekla je šefica austrijske diplomatije tražeči donošenje jasnih međunarodnih propisa koji bi regulisali upotrebu takvih tehnologija.

Prema njenim rečima, svetu su Ujedinjene nacije potrebnije nego ikada, a Austrija namerava da ojača svoju ulogu posrednika.

„Mi smo graditelji mostova. Posvećeni smo dijalogu, međunarodnom okviru pravila i međunarodnim institucijama“, rekla je Meinl-Reisinger.

Ministarka za evropska pitanja Claudia Bauer je naglasila potrebu da Austrija unapredi svoju bezbednost.

Pretnje kao što su terorizam, dezinformacije i organizovani kriminal zahtevaju tešnju međunarodnu saradnju, smatra ona.

Bauer je takođe istakla da je reforma Saveta bezbednosti UN hitno potrebna.

„Današnji svet ne sme biti sputavan pravilima od juče. Dugoročno gledanopotrebno je da Evropska unija dobije stalno mesto u Savetu bezbednosti“, naglasila je Bauer.

Državni sekretar Jörg Leichtfried upozorio je na nove pretnje koje dolaze od terorizma, ekstremizma, sajber napada, dezinformacija i organizovanog kriminala.

„Granica između spoljne i unutrašnje bezbednosti postaje sve nejasnija“, rekao je on i dodao da se, posebno, digitalne platforme zloupotrebljavaju za propagandu i radikalizaciju.

Shodno tome, međunarodne mirovne misije moraju, prema njegovim rečima, biti modernizovane i prilagođene tako da odgovore na nove izazove. Pored toga, civilno društvo mora biti bolje zaštićeno od pretnji i kampanja dezinformisanja.

Kada je reč o međunarodnom pravnom poretku, Leichtfried je citirao bivšeg predsednika Evropskog parlamenta, Martina Schulza: „Bojim se da ulazimo u period u kojem preovladava ’pravo snage’, umesto ’snage prava’“. Dodao je da se ta promena, zapravo, već dogodila.

Generalna direktorka Kancelarije Ujedinjenih nacija u Beču (UNOV) Monika Džuma pohvalila je Austriju kao važnog partnera Ujedinjenih nacija i značajan centar međunarodne diplomatije.

Upozorila je na sve veću povezanost između organizovanog kriminala, terorizma i oružanih sukoba. Kriminalne mreže sve više koriste veštačku inteligenciju i nove tehnologije kako bi proširile svoje aktivnosti.

Stoga, trajni mir zahteva više od samog prekida oružanih neprijateljstava.

„Uspostavljanje mira zahteva više od samog prestanka nasilja. Vladavina prava, ekonomski razvoj i rešavanje osnovnih uzroka sukoba su od ključnog značaja. Žene moraju biti aktivnije uključene u mirovne procese. Austrija bi mogla da doprinese tome da se u Savetu bezbednosti veći fokus stavi na organizovani kriminal“, rekla je Juma.

Od 1979. godine, Bečki međunarodni centar služi kao jedno od sedišta Ujedinjenih nacija, pored Njujorka, Ženeve i Najrobija. U ovom kompleksu, koji je svetskoj organizaciji ustupljen uz simboličnu godišnju zakupninu od jednog šilinga (0,07 evra), smešteno je nekoliko organizacija, uključujući Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA).

U Bečkom međunarodnom centru radi ukupno oko 5.000 zaposlenih iz 150 zemalja, a kompleks je u vlasništvu Republike Austrije (65 odsto) i Grada Beča (35 procenata).

Ovaj prostor ima eksteritorijalni status, a bezbednost obezbeđuje osoblje UN-a koje poseduje široka policijska ovlašćenja. Bečki međunarodni centar takođe omogućava diplomatsko prisustvo mnogih nacija u Beču.

Četvrti mandat Austrije u najmoćnijem telu UN-a

Austrijska razgranata mreža međunarodnih kontakata odigrala je presudnu ulogu u njenom uspehu ovog juna, kada je, u neizvesnom glasanju, osvojila mesto nestalnog člana Saveta bezbednosti u konkurenciji sa Nemačkom, drugim najvećim donatorom u budžet UN-a.

Nemačka, kao najveća zemlja EU, poseduje znatno širu globalnu diplomatsku mrežu od Austrije, a izgubila je u glasanju za mesto nestalne članice.

Austrija će biti članica Saveta bezbednosti UN-a tokom 2027. i 2028. godine, što će biti njen četvrti mandat u tom telu, nakon onih iz 1973/1974, 1991/1992. i 2009/2010. godine.