Ministarka upozorava: Zatvori prenatrpani, sledi paket mera

Ako broj zatvorenika u Austriji nastavi da raste, u roku od šest do devet meseci više nećemo moći da garantujemo humane zatvorske uslove, upozorila je ministarka pravde Anna Sporrer.

Ona je za nedeljnik „Profil“ rekla da je to razlog zbog kojeg je proširen sistem elektronskog kućnog pritvora, navodeći da se radi na pitanju uslovnog otpusta, kao i da se pojednostavljuju procedure za izdržavanje kazne u matičnoj zemlji ili za prevremeno puštanje na slobodu uz povratak u zemlju porekla.

„Uskoro ćemo predstaviti paket mera kako bismo obezbedili da više ljudi obavlja rad u javnom interesu umesto da služi kratke zatvorske kazne”, najavila je ministarka.

Ukazala je da vlasti već sada ne mogu u potpunosti da ispune primarni cilj zatvaranja, dodajući da rehabilitacija izostaje kada su, na primer, radionice zatvorene zbog nedostatka osoblja ili preopterećenosti kapaciteta.

Prema podacima „Profila“, 1. oktobra je iza rešetaka u Austriji bilo 9.204 zatvorenika, dok sistem ima realan kapacitet za samo 8.421 prestupnika.

Sporrer je isključila mogućnost dekriminalizacije određenih krivičnih dela.

Odbacila je upozorenja sindikata pravosuđa da sistemu preti kolaps ukoliko se ne obezbedi dodatno osoblje.

„Svesna sam opterećenja porodičnih i okružnih sudova, kao i privrednih sudova koji su pod pritiskom zbog velikog broja slučajeva nesolventnosti. Takođe sam svesna opterećenja javnih tužilaštava, posebno na području Beča”, rekla je ministarka.

Povodom „nedelje akcije”, odnosno protesta na koji su pozvala strukovna udruženja sudija i javnih tužilaca zbog nedostatka osoblja, a koji je najavljen za period od 12. do 16. oktobra, najavila je paket mera.

„Uskoro stiže novi paket mera koji se tiče građanskih prava, a čiji je cilj ubrzanje postupaka i rasterećenje pravosudnog sistema. Planiramo i dodatne mere za pojednostavljenje krivičnopravnih postupaka”, obećala je Sporrer.

S obzirom na to da zakonodavni proces traje nekoliko meseci, ona nije mogla da navede tačan datum kada će sudovi osetiti ovo rasterećenje.

Ostale mere uključuju uvođenje digitalnih radnih stanica do kraja godine i primenu veštačke inteligencije u pravosudnom sistemu.

„Čitav spis predmeta se zatim može pretraživati i ukrštati pomoću veštačke inteligencije. Pravosudni sistem se takođe suočava sa izazovom da advokati i druge strane podnose tužbe generisane pomoću veštačke inteligencije. To rezultira podnošenjem obimnih pravnih podnesaka – koji često sadrže mnogo besmislica. Jedno moguće rešenje moglo bi biti ograničavanje dužine takvih podnesaka. Međutim, to su trenutno samo ideje koje se razmatraju“, objasnila je Sporrer.