Mnogi Austrijanci nemaju zdravstveno osiguranje

Uprkos tome što je sistem zdravstvenog osiguranja u Austriji, u celini gledano, sveobuhvatan, nekoliko hiljada ljudi i dalje nema nikakvo osiguranje.

Do ovog zaključka došla je studija koju je naručio Austrijski fond za zdravstveno osiguranje (ÖGK) i koja je ukazala na potrebu za unapređenjem socijalne pomoći, boljom zaštitom dece, kao i za obezbeđivanjem hitne medicinske pomoći za ljude koji su pogođeni ovim problemom.

Prema studiji, krajem 2024. godine, u zavisnosti od scenarija, čak 0,6 odsto stanovništva (što je do 57.000 ljudi) nije imalo zdravstveno osiguranje.

„Nemoguće je da broj neosiguranih osoba bude nula, s obzirom na to da samo ambulante obuhvaćene istraživanjem pružaju pomoć za nekoliko hiljada takvih pacijenata”, izjavio je koautor studije Martin Schenk, stručnjak za socijalna pitanja iz organizacije „Diakonie Österreich”, tokom predstavljanja rezultata novinarima.

Tako je, na primer, tokom 2025. godine 2.697 neosiguranih osoba primilo medicinsku pomoć u zdravstvenom centru „AmberMed” u Beču, kao i 2.221 osoba u „Marienambulanz” u Gracu i 96 osoba u „Virgilambulanz” u Salcburgu.

„Statistička analiza ukazuje na realan broj koji se kreće od nekoliko hiljada do desetina hiljada ljudi bez zdravstvenog osiguranja”, objasnio je autor studije Michael Fuchs iz Evropskog centra za politiku i istraživanja u oblasti socijalne zaštite.

Analize su zasnovane na administrativnim podacima krovne organizacije austrijskih institucija socijalnog osiguranja i Zavoda za statistiku Austrije.

Kvalitativni intervjui sa osobama koje nemaju zdravstveno osiguranje sprovedeni su u zdravstvenim centrim: „AmberMed”, „Marienambulanz”, „Virgilambulanz” i „Medcare” u Innsbrucku.

Različiti razlozi za nedostatak zdravstvenog osiguranja

„Iako je zdravstveno osiguranje u Austriji relativno sveobuhvatno, pojedinci koji se nađu u izuzetno teškim životnim okolnostima, ili prolaze kroz promene u ličnom statusu, mogu ostati izvan sistema”, objasnio je Fuchs.

Postoji određeni broj ljudi koji, iz različitih razloga, nema zdravstveno osiguranje ili su ga u nekom trenutku izgubili.

Prema rečima Schenka, to je posledica „sprega socijalnih poteškoća, strukturnih nedostataka u sistemu, nedostatka ličnih resursa i nedovoljne informisanosti”.

U tu grapu, između ostalih, spadaju ljudi u nesigurnim radnim odnosima, pojedinci koji prolaze kroz ozbiljne krize mentalnog zdravlja, osobe koje traže posao a nemaju pravo na naknade, studenti, austrijski državljani koji se nakon dužeg vremena vraćaju iz inostranstva, kao i oni kojima je pomoć potrebna, ali ne traže socijalnu pomoć na koju imaju pravo.

Često odlaganje potrage za pomoći

Vođeni strahom od troškova ili osećajem stida, oni često dugo čekaju pre nego što potraže medicinsku pomoć.

Podaci istraživanja pokazuju da 28 odsto njih čeka najmanje tri meseca nakon pojave prvih simptoma pre nego što potraži lečenje, dok 19 odsto čeka najmanje godinu dana.

Razlozi za to uključuju strah od visokih medicinskih računa, nedostatak dostupnih usluga i osećaj stida.

Ambulante hitne pomoći od vitalnog značaja

Ambulante hitne pomoći, poput one koju u bečkoj opštini Liesing vodi „AmberMed” (zajednički projekat organizacije „Diakonie” i Crvenog krsta), igraju ključnu ulogu u obezbeđivanju pristupa zdravstvenoj zaštiti, pružanju pomoći i preventivnoj nezi.

„One pacijentima nude jednostavnu podršku i pomažu u sprečavanju dodatnih troškova – kako za same pojedince, tako i za društvo u celini”, kaže Schenk, koji je takođe naglasio neophodnost pravovremene intervencije. „Izostanak pravovremene terapijske intervencije može dovesti do ozbiljnijih zdravstvenih problema”, upozorio je.

Medicinski radnici u „AmberMed”-u rade isključivo na dobrovoljnoj, neplaćenoj osnovi i među njima su lekari u penziji, kao i oni koji su iskustvo u ovoj ustanovi stekli još tokom studija medicine.

Za laboratorijske analize ili rendgenska snimanja, organizacija sarađuje sa drugim institucijama koje te usluge pružaju besplatno. Prema rečima predstavnika organizacije, sistem funkcioniše „isključivo zahvaljujući volonterskom radu”.

Nizak nivo obrazovanja, zdravstveni problemi

Prema podacima studije, najniža stopa zdravstvenog osiguranja zabeležena je, ubedljivo, među mlađim ljudima. Osobe starosti od 20 do 24 godine najčešće nemaju zdravstveno osiguranje, a slede ih starosne grupe od 25 do 29 i od 30 do 34 godine.

Podaci pokazuju da ljudi bez zdravstvenog osiguranja imaju veoma niske prihode, ako ih uopšte imaju. To se odnosi kako na lične prihode, tako i na prihode domaćinstva.

Štaviše, pogođeni su prvenstveno oni sa niskim nivoom formalnog obrazovanja, od kojih je veliki deo završio, najviše, obavezno obrazovanje. Takođe je primetno da osobe bez zdravstvenog osiguranja ređe žive u partnerskoj zajednici, a češće same u domaćinstvu.

Često su prisutni i beskućništvo ili nesigurni stambeni uslovi. Ovaj problem nesrazmerno više pogađa osobe koje nisu austrijski državljani, pri čemu većina njih dolazi iz zemalja EU ili drugih evropskih zemalja.

Studija pokazuje da je za značajan deo korisnika nedostatak zdravstvenog osiguranja trajan problem, koji karakterišu naizmenični periodi posedovanja i neposedovanja osiguranja.

„Zbog zdravstvenih, psihosocijalnih ili jezičkih razloga, pogođene osobe često nisu u stanju da samostalno ostvare svoja prava na socijalna davanja”, navode autori studije.

Poziv na preduzimanje mera

Kako bi se situacija poboljšala, autori predlažu nekoliko koraka. Jedan od problema je niska stopa korišćenja socijalne pomoći, što znači da oni kojima je pomoć potrebna ne uspevaju da ostvare pristup zdravstvenom osiguranju koje se obezbeđuje putem takve pomoći.

Neophodno je unaprediti administrativne procedure, što je oblast u kojoj se od pokrajina očekuje da deluju.

Posebnu pažnju treba posvetiti deci, pa autori, na primer, predlažu da svako dete koje pohađa školu bude automatski uključeno u sistem zdravstvenog osiguranja.

Pored toga, ključno je obezbediti finansiranje usluga koje pružaju organizacije poput „AmberMed-a”, a posebno rešiti nedostatke u pokrivenosti koju takve organizacije nude izvan velikih urbanih centara.