Najsrećnija zemlja na svetu klizi u krizu

Finska, koja je devet godina uzastopno proglašavana najsrećinijom zemljom na svetu, suočava se sa ozbiljnim finansijskim izazovima i izgledima za uvođenje oštrih mera štednje.

Rat Rusije u Ukrajini i povećani izdaci za odbranu nakon ulaska u NATO značajno su uvećali fiskalni teret. Zavod za statistiku Finske sapštio je da je državni dug u drugom kvartalu dostigao 90,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a pre pandemije korona virusa bio je na oko 65 odsto.

Uoči aprilskih izbora, debata se fokusira na to koje će usluge, socijalna davanja i penzije pretrpeti najveće rezove.

Brisel vrši pritisak na Helsinki da smanji novo zaduživanje, budući da pravila Evropske unije nalažu ograničenje deficita na tri odsto BDP-a. Evropski savet je u januaru pokrenuo postupak i odredio Finskoj rok do kraja 2028. godine.

Vlada premijera Peterija Orpa ima za cilj da uštedi oko devet milijardi evra tokom aktuelnog mandata. Međutim, ekonomisti upozoravaju da bi mogli biti potrebni mnogo obimniji rezovi, u rasponu od osam do jedanaest milijardi evra.

Iako stopa rizika od siromaštva ostaje ispod proseka EU, stopa nezaposlenosti, koja je u avgustu iznosila 10,3 odsto, viša je nego u bilo kojoj drugoj državi članici EU.

Nezaposlenost među mladima dostigla je 23,3 odstoa, eksperti upozoravaju da bi novi talas mera štednje zadao težak udarac domaćoj ekonomiji, s obzirom na to da više od četvrtine stanovništva radi u javnom sektoru.

Istovremeno, zemlja jača svoje vojne kapacitete, vojni izdaci su povećani, a predviđeno je da rashodi za odbranu porastu na 3,2 odsto BDP-a.

Finski sektor izvoza, koji beleži procvat, ostaje svetla tačka, zahvaljujući velikom broju porudžbina u industriji metala i brodogradnji.

Investitori i dalje smatraju finski državni dug jednom od najsigurnijih investicija u Evropi, što potvrđuje i razlika u prinosima u odnosu na Nemačku.