Nasilni protesti zbog skupog školovanja u Briselu

Nekoliko stotina ljudi, uglavnom mladih, protestovalo je danas u Briselu, zbog rasta troškova obrazovanja, a tokom nereda došlo je do sukoba demonstranata i policije.

Ti protesti su delimično inspirisani demonstracijama u Francuskoj, a belgijske studentske grupe saopštile su da protestuju zbog rasta troškova obrazovanja i reformi za koje strahuju da će dodatno otežati pristup visokom obrazovanju.

Demonstranti su se okupili u centru Brisela, a mnogi od njih nosili su maske i uzvikivali antifašističke parole.

Policija je upotrebila suzavac i vodene topove, dok su pojedini demonstranti prevrnuli automobil, preneo je Rojters.

Protest je održan i u Liježu na istoku Belgije, gde su studenti ranije ovog meseca demonstrirali protiv sistema obrazovanja na francuskom jeziku, ukazujući na rast troškova školovanja i poteškoće u pristupu nastavnim materijalima, prenosi Tanjug.

Belgijski ministar unutrašnjih poslova Bernar Kinten napisao je u objavi na platformi „X“ da „ono što se dešava u Briselu više nije samo protest” i da će „biti upotrebljena sva neophodna sredstva kako bi se ponovo uspostavio red”.

NON, ce qui se déroule à Bruxelles n’est plus de la simple contestation ! C’est de la violence pure et simple, organisée et répétée pour déstabiliser notre société. La police fédérale est en soutien de la police locale. Tous les moyens nécessaires seront utilisés pour rétablir l’ordre face aux émeutiers. https://t.co/zJXyu5xUO1

— Bernard Quintin (@BernardQuintin_) October 17, 2026

Talas masovnih protesta u Francuskoj počeo je sredinom septembra kao lokalni štrajk i bunt učenika i nastavnika u jednoj srednjoj školi u siromašnijem predgrađu Pariza, Kretaju, a povod su bili katastrofalni uslovi u prosveti – hroničan nedostatak profesora, prenatrpane učionice i zapuštene, oronule školske zgrade.

Tokom narednih nedelja, protesti su radikalizovani i proširili su se na srednje škole i fakultete širom zemlje, a praćeni su masovnim blokadama i sukobima sa policijom.

Demonstracijama su se pridružili sindikati, roditelji i aktivisti nekadašnjeg pokreta „Žuti prsluci”, a prvobitnim zahtevima za reformu obrazovanja priključili i masovni ulični protesti protiv visokih troškova života, rasta cena goriva i vladinih mera štednje.