NEOS predlaže dvostruko veće školarine za strane studente

Stranka NEOS ulazi u pregovore o Strategiji visokog obrazovanja 2040 sa zahtevom da se udvostruče i školarine i minimalni zahtevi u pogledu studija za strane studente.

Za studente koji dolaze iz zemalja van EU, NEOS predlaže povećanje školarine sa 726,72 evra na 2.500 evra po semestru, uz istovremeno olakšan pristup tržištu rada.

Pored toga, u dokumentu sa stavovima stranke predlaže se integrisanje univerziteta IT:U (Interdisciplinarni univerzitet za transformaciju Austrije) u Univerzitet u Lincu.

Nova Strategija visokog obrazovanja 2040 trebalo bi da bude izrađena pod rukovodstvom Ministarstva nauke do kraja prvog kvartala 2027. godine.

NEOS je dokument kojim se definiše njihova pregovaračka pozicija pripremio tokom internog strateškog savetovanja.

Stroži minimalni zahtevi u pogledu studentskog učinka imaju za cilj da obezbede veću posvećenost studiranju.

Naime od školske 2022/2023. godine, studenti prve godine na osnovnim (bačelor) i diplomskim studijama morali su u prve dve godine studiranja polože ispite koji donose ukupno 16 ESPB bodova, dok u suprotnom gube pravo studiranja na tom smeru.

NEOS predlaže da se taj zahtev najmanje udvostruči, odnosno poveća na 32 ESPB boda.

„Danas samo 21 odsto studenata završava osnovne studije u predviđenom roku. Naš cilj je jasan, želimo da uskladimo stvarno trajanje studija sa međunarodnim standardima”, izjavila je Martina von Künsberg Sarre, koja je u NEOS-u zadužena za pitanja nauke.

Ovu meru trebalo bi da prate poboljšan odnos broja studenata i nastavnog osoblja, kao i zagarantovan pristup kursevima.

Takođe se razmatra i pitanje školarina.

Iako se NEOS načelno i dalje zalaže za model odloženog plaćanja školarine — pri čemu bi se ona plaćala tek nakon diplomiranja i po dostizanju određenog nivoa prihoda, uz istovremeno povećanje iznosa stipendija — kratkoročno gledano, predviđeno je povećanje školarina za studente iz Austrije ili EU (koje se trenutno naplaćuju tek nakon isteka standardnog roka studiranja uvećanog za dodatne semestre grace perioda) sa 363,36 evra na 700 evra po semestru.

Što se tiče iznosa, ovo otprilike odgovara usklađivanju sa inflacijom od njihovog uvođenja 2001. godine.

Studenti iz zemalja van EU, stav je NEOS-a, treba ubuduće da plaćaju 2.500 evra po semestru, umesto sadašnjih 726,72 evra.

Istovremeno, biće im omogućen lakši pristup tržištu rada i ponuđeni podsticaji za ostanak ukoliko poseduju potrebne kvalifikacije i talente.

Prema rečima Von Künsberg Sarre ove dve mere u vezi sa školarinom zajedno bi donele prihod od oko 100 miliona evra.

NEOS ima za cilj da eliminiše dupliranje i suvišne kapacitete među visokoškolskim ustanovama putem mera kao što su finansijski podsticaji za saradnju, zajedničke službe i spajanje ustanova. Pored toga, privatni univerziteti koji se finansiraju iz javnih sredstava biće uključeni u planiranje visokog obrazovanja.

„Ubuduće bi samo one ustanove koje se isključivo oslanjaju na privatno finansiranje trebalo da imaju pravo da sebe nazivaju ’privatnim’”, naglasila je Von Künsberg Sarre.

„Štaviše, nema smisla da se svaki pokrajinski premijer upušta u prestižne projekte novcem poreskih obveznika. Na primer, novi IT univerzitet (IT:U) u Gornjoj Austriji mora biti integrisan u Univerzitet „Kepler” u Lincu, umesto da se grade paralelne strukture”, dodala je ona.

Zahtevi stranke odnose se i na veće podsticaje za obezbeđivanje privatnog finansiranja, na primer putem fondacija.

Približavanje nivoa ovakvog finansiranja standardima OECD-a donelo bi oko 30 miliona evra godišnje.

Opoziciona stranka Zelenih odbacila je predloge NEOS-a.

„Studenti su već izloženi ogromnom finansijskom pritisku. Dodatno povećanje tog tereta možda je u skladu sa pogledom na svet jedne antisocijalne, neoliberalne stranke kao što je NEOS, ali jasno pokazuje da oni nisu na strani studenata”, kritikovala je zamenica šefa poslaničke grupe Zelenih Sigrid Maurer.