Novi plan integracije: Učenje nemačkog jezika kao obavezan uslov

Beč teži uspostavljanju jasnih pravila za zajednički život – „Integracioni kodeks” treba da definiše šta se očekuje od svih koji žive u ovom gradu.

Grad Beč namerava da preusmeri svoju politiku integracije, stavljajući veći naglasak na jasna pravila i obaveze.

U tom cilju, grad razvija „integracioni okvir” – sistem osmišljen da definiše vrednosti koje važe za sve, očekivanja od imigranata, kao i kriterijume na osnovu kojih se može meriti uspeh politike integracije.

Inicijativu su pokrenule zamenica gradonačelnika i pokrajinski sekretar za integraciju Bettina Emmerling (NEOS), kao i poslanica Astrid Pani.

Emmerling je objasnila da se zalažu za politiku integracije „koja ne ulepšava stvarnost, već jasno iznosi očekivanja i postavlja standarde”. Cilj je stvaranje obavezujućeg okvira za zajednički život u Beču.

Nema mesta rasizmu

 „Ne pregovaramo o ljudskom dostojanstvu, demokratiji, vladavini prava, jednakosti ili slobodi. Antisemitizam, rasizam, mizoginija i ekstremizam nemaju mesta u Beču”, poručila je Emmerling.

Ona je posebno odlučna kada je reč o znanju nemačkog jezika.

Integracija, napomenula je, „nije jednosmerna ulica”, već svako ko živi u Beču mora da doprinese zajednici i da koristi dostupne usluge integracije.

Učenje nemačkog jezika kao „apsolutna obaveza”

Učenje nemačkog jezika je, „pre svega ostalog – apsolutna obaveza”, podvukla je Emmerling.

Ona je ukazala da Beč nudi dovoljan broj besplatnih kurseva nemačkog jezika i pratećih resursa.

Prema njenim rečima, jezik određuje buduće životne prilike svakog pojedinca.

Novi integracioni okvir sastojaće se od tri komponente.

Počinje „integracionim kodeksom”, koji će služiti kao zajednički „kućni red” za suživot u Beču. Ovaj dokument će definisati osnovne vrednosti, pravila i međusobna očekivanja i treba da bude izrađen kroz saradnju i da dobije politički legitimitet.

Njegova izrada trebalo bi da bude završena do početka 2027. godine. Na osnovu toga, biće razvijena „vizija integracije”, koja će definisati dugoročne ciljeve i zajedničku viziju života u gradu. Očekuje se da će ona biti spremna do kraja 2027. godine.

Stručnjak kao vodič kroz projekat

Treća komponenta je izveštaj o integraciji, čije je objavljivanje planirano svake dve godine.

U njemu će se procenjivati da li se ostvaruju postavljeni ciljevi i identifikovati oblasti u kojima i dalje postoje izazovi. Prvi izveštaj predviđen je za kraj 2028. godine.

Naučnu podršku projektu pružiće sociolog i stručnjak za integraciju Kenan Gungor.

On je rekao da se Beč već decenijama profesionalno bavi integracijom, ali je primetio da raste društvena napetost. Stoga, izazov ne leži nužno u stalnom pokretanju novih inicijativa, već u boljoj koordinaciji postojećih programa i komuniciranju jasne, koherentne strategije.

Gungor se takođe osvrnuo na pitanja koja, prema njegovom mišljenju, do sada nisu dobila dovoljno pažnje – konkretno, na „tamnu stranu” integracije, koja je istorijski gledano uglavnom bila zanemarivana.

„Pluralitet ne donosi uvek samo prilike, već po prirodi stvari, nosi i rizike”, objasnio je sociolog. Shodno tome, novi okvir za integraciju ne bi trebalo ni da ulepšava probleme, niti da obezvređuje sam proces integracije, već da prizna postojanje i prilika i poteškoća.

Pani je naglasila je da Beč u svojim naporima na polju integracije ne kreće od nule. Inicijative poput „Bečke povelje” (Wiener Charta) već pružaju temelj za suživot različitih grupa stanovništva.

Istovremeno, ona je pozvala saveznu vladu da preuzme svoj deo odgovornosti.

Zalaže se za pravičnu raspodelu ljudi koji traže zaštitu, pružanje pouzdanih informacija i stvaranje adekvatnih osnovnih uslova. Pored toga, ona insistira na poštovanju planiranog ključa za raspodelu, kao i na uvođenju obaveznog mesta boravka.