Novo korporativno pravilo – 40 odsto žena ili mesto ostaje upražnjeno

Od iduće godine, kompanije u Austriji čijim se akcijama trguje na berzi moraće da imaju 40 odsto žena u svojim nadzornim odborima – u suprotnom, ta mesta će ostati upražnjena.

Žene su i dalje nedovoljno zastupljene u upravljačkim telima austrijskih kompanija.

Nova studija Centra za istraživanje i konsalting u oblasti rada (FORBA), sprovedena po nalogu Ministarstva za pitanja žena, ukazuje na to da obavezne kvote mogu podstaći promene u ovoj oblast.

Za potrebe studije, u periodu od oktobra prošle do marta ove godine, analizirano je ukupno 19 nadzornih odbora velikih kompanija čijim se akcijama trguje na berzi.

Istraživanje takođe otkriva da su učinak i kvalifikacije često manje važni od neformalnih mreža prilikom popunjavanja mesta u nadzornim odborima.

Nadzorni odbori se sastoje od dve strane – strane kapitala, koju imenuju vlasnici, i strane zaposlenih, koju imenuje radnički savet.

Kada je reč o strani kapitala, studija pokazuje – muškarci biraju muškarce. Imenovanja se tu često vrše putem neformalnih mreža, a ne kroz transparentne procedure.

Prema studiji, mehanizam koji stavlja žene u nepovoljan položaj postoji i na strani zaposlenih. Često predsednik radničkog saveta automatski zauzima mesto u nadzornom odboru. Međutim, te pozicije i dalje pretežno zauzimaju muškarci.

Autori studije kao posebno efikasnu meru izdvajaju obavezne kvote.

Trenutno, u poređenju sa ciljanom kvotom od 30 procenata, udeo žena koje predstavljaju kapital u kompanijama na berzi iznosi 32,1 procenat, dok na strani zaposlenih taj udeo iznosi 30,9 procenata.

Ovaj trend je još izraženiji u kompanijama povezanim sa državom, gde je kvota povećana na 50 procenata. Zapravo, udeo žena u nadzornim odborima tih kompanija sada dostiže 55,3 procenta.

Pravila će od 2027. godine postati još stroža. Uvođenjem EU direktive „Žene u upravnim odborima” (Women on Boards), kvota za zastupljenost žena u nadzornim odborima kompanija čije se akcije kotiraju na berzi u Austriji porašće sa 30 na 40 procenata. Ovaj zahtev se odnosi na izbore i imenovanja nakon 31. decembra 2026. godine.

Posebno važan aspekt je jasna posledica nove kvote: ako kompanija ne uspe da pronađe dovoljno žena za svoj nadzorni odbor, mesta će ostati upražnjena.

U budućnosti će kompanije takođe biti u obavezi da na godišnjem nivou objavljuju podatke o zastupljenosti žena i muškaraca u svojim upravljačkim telima.

U okviru Ministarstva za pitanja žena formirana je posebna jedinica koja će nadgledati taj proces.

„Podrazumeva se da je ženama mesto svuda gde se donose korporativne odluke – uključujući pozicije u rukovodstvu, izvršnim i nadzornim odborima”, istakla je Eva-Marija Holzleitner, ministarka za pitanja žena.

Autorka studije Bernadet Alinger ističe da su zakonski zahtevi neophodni i delotvorni.

Ipak, ona napominje da su transparentniji procesi imenovanja, ciljano napredovanje kvalifikovanih žena i bolja ravnoteža između poslovnog i privatnog života takođe ključni faktori. Većina pozdravlja EU direktivu o transparentnosti zarada

„Iz mog iskustva, mešoviti timovi muškaraca i žena u upravnim i nadzornim odborima predstavljaju neophodan preduslov za ekonomski uspeh”, objašnjava Brigite Ederer, predsednica Nadzornog odbora kompanije austrijske železnice ÖBB.

„Različite perspektive vode ka boljim odlukama. To iznova potvrđujem kroz sopstveni rad u nadzornom odboru”, rekla je ona.