OeNB: Finansijska imovina domaćinstava prvi put premašila bilion evra

Podaci o finansijskom ponašanju, koje je objavila Nacionalna banka Austrije(OeNB), pokazuju da privatna domaćinstva u Austriji prvi put poseduju finansijsku imovinu veću od bilion evra.

Dok je stopa štednje prošle godine bila na visokom nivou od 9,7 odsto, u ovoj godini predviđa se njen pad na 8,4 procenata. Hartije od vrednosti postaju sve značajnije za akumulaciju bogatstva – njihov udeo u ukupnoj finansijskoj imovini domaćinstava više se nego udvostručio tokom protekle decenije.

Istovremeno, nedavno istraživanje OeNB-a ukazuje na generalno visok nivo finansijske pismenosti među stanovništvom, ali istovremeno ističe i konkretne praznine u znanju u određenim finansijskim oblastima.

„Naše istraživanje o finansijskoj pismenosti u zemlji pokazuje konstantno visok nivo, sa rezultatom od 69 od mogućih 100 poena. To je pozitivan znak, jer je finansijsko obrazovanje danas, baš kao i čitanje, pisanje i računanje, sastavni deo sveobuhvatnog opšteg obrazovanja. Primećujemo da uloga investicionih fondova, akcija i obveznica u ličnoj štednji raste. Ipak, i dalje postoje određene praznine u znanju o pojedinim temama, na čijem ćemo otklanjanju raditi”, istakao je izvršni direktor OeNB-a Josef Meichenitsch.

„Austrijska domaćinstva prvi put poseduju više od bilion evra finansijske imovine, a u poslednjih deset godina postala su i realno bogatija. Način na koji Austrijanci investiraju takođe se menja: iako štedni računi ostaju važni, sve veći deo kapitala usmerava se u hartije od vrednosti i investicione fondove. Ipak, ovo bogatstvo nije ravnomerno raspoređeno; veliki broj ljudi uopšte nema mogućnost da štedi ili investira”, istakla je viceguverner Edeltraud Stiftinger.

Finansijska imovina dostigla istorijski maksimum

Po prvi put, finansijska imovina austrijskih domaćinstava premašila je bilion evra (drugi kvartal 2026. Godine 1.011 milijardi evra, što je rast od sedam odsto na godišnjem nivou). Najveći udeo čine depoziti (34 odsto), zatim vlasnički udeli (24 odsto) — poput udela u društvima sa ograničenom odgovornošću ili privatnim fondacijama — kao i hartije od vrednosti (24 odsto). Tokom protekle decenije, finansijska imovina je porasla za 60 odsto, uz promenu u njenoj strukturi. Iako bankarski depoziti ostaju najveća kategorija imovine, sa ukupnim iznosom od približno 341 milijardu evra, akumulacija bogatstva se sve više odvija kroz vlasničke udele i hartije od vrednosti.

Stopa štednje u padu, ali i dalje na visokom nivou

Tokom 2025. godine, stopa štednje je pala za 1,8 procentnih poena, na 9,7 odsto (prognoza instituta WIFO za drugi kvartal 2026. godine: 8,4. odsto). Kontinuirano visoka sklonost ka štednji među privatnim domaćinstvima u 2025. godini može se pripisati ne samo geopolitičkoj situaciji i slaboj ekonomiji, već i višim kamatnim stopama, koje su štednju ponovo učinile privlačnijom.

Zaduženost ispod proseka evrozone

U 2025. godini, finansijske obaveze austrijskih domaćinstava iznosile su 213 milijardi evra (rast od jedan procenata na godišnjem nivou). Stambeni krediti su tokom tog perioda stagnirali, ali su u prvoj polovini 2026. godine ponovo dobili na zamahu. Zaključno sa junom 2026. godine, ukupan dug iznosio je 214 milijardi evra. U odnosu na finansijsku imovinu austrijskih domaćinstava, ovaj nivo duga – koji iznosi 21 odsto – relativno je nizak u poređenju sa prosekom u evrozoni (26 odsto), a na godišnjem nivou je čak i opao, budući da je finansijska imovina rasla brže od kredita.

Ulaganje u hartije od vrednosti zavisi od visine prihoda i finansijske pismenosti

Hartije od vrednosti postaju sve popularnije među privatnim domaćinstvima. Udeli u investicionim fondovima predstavljaju najčešći oblik ulaganja u hartije od vrednosti; zaključno sa junom 2026. godine, oni su činili više od polovine ukupnih ulaganja u hartije od vrednosti – u vrednosti od 132 milijarde evra – a slede ih akcije kojima se trguje na berzi (63 milijarde evra) i dužničke hartije od vrednosti (47 milijardi evra).

„Austrijsko istraživanje o finansijskoj pismenosti” (Austrian Survey of Financial Literacy), reprezentativna studija koju je sprovela Austrijska narodna banka (OeNB), ističe značaj finansijskih sredstava i finansijske pismenosti za ulaganje u hartije od vrednosti: dok je 57 odsto pojedinaca sa visokim prihodima i visokim nivoom finansijske pismenosti izjavilo da je tokom prethodne godine ulagalo u hartije od vrednosti, taj udeo je kod osoba sa niskim prihodima i niskim nivoom finansijske pismenosti iznosio svega 14 procenata. Podaci takođe pokazuju da investitori znatno češće tačno odgovaraju na pitanja koja se tiču znanja o investiranju. Ipak, određene praznine u znanju postoje čak i među investitorima; na primer, gotovo 30 odsto njih nije svesno da kupovinom obveznice, zapravo, postaju zajmodavci.

Nalazi istraživanja OeNB-a kao osnov za finansijsku edukaciju

U ovom reprezentativnom istraživanju, Austrijanci su na OECD-ovoj skali finansijske pismenosti ostvarili prosečan rezultat od 69 od 100 mogućih poena. Rezultati ukazuju na snažne strane u svakodnevnom upravljanju novcem, ali i na slabosti kada je reč o složenijim finansijskim konceptima i finansijskom ponašanju usmerenom ka budućnosti. Iako je finansijska pismenost povezana sa većim finansijskim blagostanjem, ona ga ne garantuje.

S obzirom na to da ostvaruju rezultate ispod proseka populacije, ključne ciljne grupe za inicijative u oblasti finansijske edukacije su osobe sa nižim nivoom formalnog obrazovanja, osobe sa niskim primanjima, mladi, kao i oni koji žive u samačkim domaćinstvima. I dalje postoji rodna razlika u finansijskom znanju, mada se ona, u poređenju sa istraživanjem iz 2023. godine, pokazuje kao tendencija ka smanjenju. Ipak, žene u proseku i dalje pokazuju slabije rezultate i manja je verovatnoća da će ostvariti maksimalan mogući broj poena (16 odsto) u odnosu na muškarce (25 odsto).

Najnoviji nalazi istraživanja OeNB-a takođe predstavljaju smernicu u okviru nove Nacionalne strategije za finansijsku edukaciju.