Vašington upozorio saveznike u NATO-u da prestanu da provociraju Moskvu

Vašington je upozorio pojedine saveznike u NATO-u da oštre javne izjave o Moskvi mogu da ugroze evropsku bezbednost, dok administracija Donalda Trampa nastoji da obnovi mirovne pregovore o Ukrajini.

Među zemljama kojima je upućena poruka o uzdržanosti nalaze se Litvanija, Letonija i Estonija, objavio je Rojters, pozivajući se na četiri izvora upoznata sa razgovorima.

Američki Pentagon zatražio je od više evropskih članica NATO-a da ublaže javnu retoriku prema Rusiji i izbegavaju izjave koje bi mogle dodatno da zaoštre odnose sa Moskvom, objavila je agencija Rojters. Prema svedočenjima četiri informisana izvora, američki zvaničnici ocenili su da pojedine poruke evropskih političara, umesto da doprinesu bezbednosti kontinenta, mogu da proizvedu suprotan efekat i otežaju diplomatske napore za okončanje rata u Ukrajini.

Kako navodi britanska agencija, među državama kojima su upućeni pozivi na uzdržanost nalaze se Litvanija, Letonija i Estonija, čiji predstavnici poslednjih godina zastupaju oštru politiku prema Rusiji. Američki zahtevi preneti su tokom bilateralnih sastanaka, a za sada nije poznato da li je Vašington slične poruke dostavio i drugim evropskim saveznicima.

Jedan od američkih zvaničnika koji je lično prenosio ove zahteve bio je Elbridž Kolbi, podsekretar odbrane Sjedinjenih Država za politička pitanja i jedan od ključnih ljudi u procesu preispitivanja američkog vojnog prisustva u Evropi, prenosi Politika.

Prema rečima jednog od izvora Rojtersa, Kolbi je predstavnicima jedne baltičke države poručio da bi trebalo da prestanu da provociraju Rusiju oštrim javnim nastupima. Kao primer nepoželjne retorike navedene su izjave pojedinih evropskih političara u kojima se Moskva predstavlja kao protivnik sateran u ćošak, koji zbog toga pribegava sve rizičnijim potezima.

Američki zvaničnici, prema ovim navodima, smatraju da takve poruke ne doprinose stabilnosti, naročito u trenutku kada se otvara mogućnost obnove neposrednih razgovora Moskve, Vašingtona i Kijeva.

Izvori agencije istovremeno naglašavaju da zahtevi Pentagona nisu izneti u konfrontacionom tonu, već u okviru redovnih konsultacija saveznika. Ipak, jedan evropski zvaničnik priznao je da su američke poruke, iako saopštene na prijateljski način, bile iznenađujuće.

Na pitanje Rojtersa da potvrdi ili demantuje ove informacije, predstavnik Pentagona odbio je da govori o sadržaju razgovora.

„Privatni razgovori između saveznika upravo su to – privatni razgovori, tako da nećemo komentarisati ove tvrdnje”, poručio je američki zvaničnik.

Vašington nastoji da izbegne dodatno zaoštravanje odnosa

Prema pisanju Rojtersa, američki zahtevi dolaze u trenutku kada administracija predsednika Donalda Trampa obnavlja diplomatsku inicijativu za okončanje sukoba u Ukrajini, nastojeći da stvori uslove za nastavak pregovora sa Moskvom.

Vašington, kako navodi agencija, u novim diplomatskim nastojanjima razmatra kombinaciju podsticaja za rusku stranu, uključujući mogućnost ublažavanja sankcija, i pritisaka na Kijev da obustavi napade na rusku energetsku infrastrukturu.

Ovakva politika istovremeno otvara pitanje različitih pristupa unutar NATO-a. Dok pojedine evropske članice smatraju da je neophodno stalno upozoravati na opasnost od Rusije, u američkoj administraciji postoji zabrinutost da bi preterano zaoštravanje javnih poruka moglo da oteža diplomatske kontakte.

Unutar Alijanse, prema navodima Rojtersa, postoje različita mišljenja i o tome kako predstavljati bezbednosne rizike koji dolaze iz Rusije. Deo zapadnih zvaničnika smatra da naglašavanje pretnje može da posluži interesima Moskve, dok drugi upozoravaju da bi ublažavanje javnih poruka moglo da oslabi podršku jačanju evropske odbrane i pomoći Ukrajini.

Poseban značaj američkim zahtevima daje činjenica da je Kolbi neposredno uključen u razmatranje budućeg rasporeda američkih snaga u Evropi. Administracija Donalda Trampa istovremeno insistira na tome da evropske članice NATO-a preuzmu veći deo odgovornosti za sopstvenu bezbednost.

Moskva najavljuje mogućnost pregovora posle 4. novembra

Informacije o američkom pozivu na uzdržanost dolaze uoči mogućeg nastavka trilateralnih razgovora Rusije, Sjedinjenih Država i Ukrajine, za koje se kao mesto održavanja pominje Abu Dabi.

Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov ranije je saopštio da je Moskva spremna za obnovu pregovora posle 4. novembra, kada se u Rusiji obeležava Dan narodnog jedinstva.

Ušakov je, međutim, naglasio da tačan datum sastanka još nije utvrđen i da će zavisiti od stanja na frontu i širih međunarodnih okolnosti.

Iako se Abu Dabi pominje kao mesto narednog susreta predstavnika tri države, zvanična potvrda datuma pregovora još nije objavljena.

U takvim okolnostima, poruke koje Pentagon upućuje baltičkim saveznicima ukazuju na nastojanje Vašingtona da, uporedo sa diplomatskim kontaktima sa Moskvom, utiče i na način na koji evropske članice NATO-a javno govore o Rusiji.

Za sada nema naznaka da je reč o promeni zvanične politike Alijanse prema Moskvi, ali izveštaj Rojtersa pokazuje da se unutar zapadnog vojnog saveza vodi rasprava o granicama oštre političke retorike u trenutku kada Sjedinjene Države nastoje da obnove pregovarački proces.