Većina građana Austrije podržava „potpomognuto samoubistvo“

U Austriji većina ljudi može da zamisli da se i sama odluči za potpomognuto samoubistvo. Prema anketi instituta „Gallup“ 53 odsto ispitanika smatra ovu opciju prihvatljivom.

Nešto manje od jedne petine (19 odsto) odbacuje mogućnost potpomognutog samoubistva za sebe, dok oko četvrtine (24 odsto) još uvek nema čvrst stav o tome.

Ispitanici smatraju da je važno da imaju podršku stručno osposobljenih organizacija ili udruženja.

Pored toga, anketa pokazuje da je prihvatanje potpomognutog samoubistva još veće kada je reč o članovima porodice – skoro dve trećine (64 odsto) prihvatilo bi odluku člana porodice da okonča svoj život putem potpomognutog samoubistva. Deset odsto se protivi tome, 24 odsto je neodlučno, dok ostali nisu dali odgovor.

Potreba za stručnom podrškom

Ispitanici ističu važnost stručne pomoći. Ukupno 88 odsto njih smatra „veoma“ ili „donekle“ važnim da pojedinci, pored podrške članova porodice, imaju pristup pomoći stručno osposobljenih organizacija ili udruženja koja posluju u skladu sa obavezujućim standardima kvaliteta.

Oko dve trećine (67 odsto) zalaže se za javno (su)finansiranje ovakvih organizacija.

Tema potpomognutog okončanja života dobro je poznata ispitanicima: 92 odsto njih izjavilo je da je već čulo za pojam potpomognutog samoubistva.

Pravni okvir je, međutim, manje poznat: samo oko polovina (53 odsto) ispitanika bila je upoznata sa terminom „Zakon o potpomognutom umiranju“ (Sterbeverfügungsgesetz).

Nivo informisanosti o organizacijama koje pružaju informacije o potpomognutom samoubistvu relativno je nizak.

Najpoznatija je švajcarska organizacija „Dignitas“ (31 odsto), zatim Austrijsko društvo za human kraj života (Österreichische Gesellschaft für ein Humanes Lebensende – ÖGHL) sa 17 odsto, kao i DGHS (Deutsche Gesellschaft für Humanes Sterben – Nemačko društvo za human kraj života) sa 11 odsto.

Većina (67 odsto) podržala bi javno (su)finansiranje organizacija koje nude savetovanje i podršku u okviru Zakona o potpomognutom umiranju.

Prema podacima „Gallupa“, osobe koje bi, u načelu, mogle da zamisle da za sebe izaberu potpomognuto samoubistvo, takođe češće podržavaju javno (su)finansiranje.

Poziv za više informacija

Direktorka „Gallupa“ Andrea Fronaschütz ukazala je na potrebu javnosti za informacijama.

„Čak 59 odsto stanovništva želelo bi više informacija o samoodređenom kraju života“, navela je ona u saopštenju.

Austrijsko društvo za human kraj života (ÖGHL) smatra da ovo istraživanje potvrđuje njihova iskustva.

U izjavi za agenciju predsednica ÖGHL-a Christina Kaneider objasnila je da istraživanje pokazuje „visok nivo prihvatanja u javnosti kada je reč o odluci člana porodice da izabere potpomognuto samoubistvo“.

Još značajnije je, napomenula je ona, to što „skoro 90 odsto ljudi smatra da je stručna podrška specijalizovanih organizacija važna, a više od dve trećine podržava javno (su)finansiranje tih organizacija“.

Ovi stavovi „upravo odražavaju povratne informacije koje smo dobijali tokom protekle četiri godine, pružajući praktičnu podršku pojedincima koji žele da okončaju svoj život, kao i njihovim porodicama“.

Za ÖGHL rezultati istraživanja predstavljaju „jasan mandat“ za nastavak zalaganja za pravo na samoopredeljenje na kraju života, kao i za pružanje neophodne stručne podrške onima koji žele da okončaju svoj život.

„Fokus sada mora biti na tome kako osigurati visokokvalitetno potpomognuto umiranje. Da bi se to postiglo, donosioci odluka i institucije u zdravstvenom i socijalnom sektoru treba da prepoznaju rad specijalizovanih organizacija i sarađuju s njima“, objasnila je ona.

Zakonske izmene usvojene tokom leta

U julu je parlament usvojio izmene Zakona o unapred datim izjavama o potpomognutom umiranju. Prema ovim izmenama, takve unapred date izjave sada se mogu obraditi u roku od pet godina putem pojednostavljene procedure. mogu se obnoviti, ali, kao i ranije, ostaju važeći samo godinu dana.

Ova nova regulativa postala je neophodna jer je Ustavni sud (VfGH) 2024. godine ukinuo prethodno pravilo, prema kojem je „direktivu za kraj života“ (Sterbeverfügung) bilo potrebno obnoviti nakon godinu dana ponavljanjem celokupnog, složenog početnog postupka podnošenja zahteva.