Planira se 100 školskih klastera kako bi se sačuvale manje škole

Austrija nastoji da olakša održavanje malih škola uprkos padu broja učenika, a ministar obrazovanja Christoph Wiederkehr se u tom cilju sve više oslanja na školske klastere i namerava da ukloni ključnu prepreku za njihovo osnivanje.

Kako bi se to olakšalo, nastavnici više neće imati pravo veta na nova spajanja škola.

U okviru partnerstva za reforme sa pokrajinama i opštinama, dogovoreno je da nastavnici i centralni odbor zaposlenih više neće morati da daju saglasnost za nove klastere. Umesto dosadašnjeg prava veta, zadržaće samo pravo da budu konsultovani.

Do osam škola pod jednom upravom

Školski klasteri su uvedeni kao deo paketa mera za autonomiju škola iz 2018. godine. Oni omogućavaju spajanje do osam školskih objekata. Iako pojedinačne škole nastavljaju sa radom, one dele resurse kao što su administracija i osoblje.

To omogućava angažovanje nastavnika na više lokacija u zavisnosti od potreba. Programi podrške i celodnevni boravak takođe se mogu organizovati zajednički, a mogu se koristiti i zajednički objekti poput fiskulturnih sala ili bazena.

Uprava klastera preuzima značajan deo administrativnih poslova, dok se u pojedinačnim školama imenuju rukovodioci za te lokacije. Resursi oslobođeni ovim modelom mogu se iskoristiti za zapošljavanje dodatnog administrativnog osoblja.

Planirano 100 klastera do 2030. godine

U školskoj 2025/2026. godini u Austriji su postojala 72 školska klastera.

Prema podacima regionalnih prosvetnih vlasti, za tekuću školsku godinu bila su planirana dodatna spajanja. Ministarstvo prosvete ima za cilj da do 2030. godine poveća ukupan broj klastera na 100.

Da bi se to postiglo, predviđena je izmena zakonskog okvira. Prema političkom dogovoru koji su postigli partneri u reformi, više neće biti potrebno pribavljanje „saglasnosti nastavnika i centralnog odbora zaposlenih”.

Do sada je samo jedan klaster formalno propao zbog veta nastavnika. Međutim, kod otprilike trećine planiranih spajanja, od projekata se odustalo u ranijoj fazi jer se očekivalo odbijanje od strane nastavnog osoblja.

Sindikat na nogama

Paul Kimberger (FCG), čelnik sindikata prosvetnih radnika, odlučno se protivi planiranoj izmeni, ocenjujući je kao „apsolutno neprihvatljivu”.

On ističe da su predstavnici zaposlenih blokirali formiranje školskih klastera samo u slučajevima kada je postojalo protivljenje na lokalnom nivou ili kada nisu bili ispunjeni zakonski uslovi.

„Jednostavno želimo da osiguramo poštovanje prava nastavnika i drugih aktera u školskom sistemu. Međutim, ta prava se sada bezobzirno ugrožavaju”, naglasio je Kimberger.

On priznaje da mogu postojati opravdani razlozi za formiranje školskih klastera – poput primene novih pedagoških koncepata ili očuvanja veoma malih škola.

Ipak, u drugim slučajevima, kaže, nastavnici su im se s pravom protivili.

„U drugim slučajevima postojali su snažni argumenti protiv tih predloga, pa se većina nastavnika izjasnila protiv njih. To je demokratija na delu i ne vidim razlog da se demokratski proces sada pretvara u apsolutistički”, dodao je Kimberger.

Lakše angažovanje nastavnika u više škola

Planirane su i dodatne izmene koje se tiču takozvanih „mešovitih klastera”. One bi olakšale raspoređivanje nastavnika iz škola obaveznog obrazovanja u savezne škole – i obrnuto. Trenutno u Austriji ne postoje takvi mešoviti klasteri.

Takođe je predviđeno da timovi za upravljanje klasterima dobiju veću autonomiju u donošenju odluka. U budućnosti bi mogli samostalno da odlučuju o raspodeli predmeta i nastavnih obaveza. To, na primer, uključuje određivanje broja i veličine odeljenja i grupa, izbornih i fakultativnih predmeta, kao i raspored rada osoblja.

Kimberger za sada nije želeo da komentariše planirane izmene, napominjući da o njima do sada nije bilo razgovora.

Više sredstava za rukovodioce klastera

Planirani su i viši dodaci na platu kako bi rukovođenje takvim školskim mrežama postalo atraktivnije. U budućnosti će za rukovodioce klastera važiti isti kriterijumi prilikom izbora kao i za direktore konvencionalnih škola.

Rukovodioci klastera takođe bi trebalo da imaju autonomiju u odlučivanju o konkretnom raspoređivanju raspoloživih kadrovskih resursa. Pored toga, rukovodiocima klastera ili nastavnicima koji putuju između više školskih objekata nadoknađivaće se troškovi službenih putovanja.

Posebno veliki broj klastera u Štajerskoj

Od 72 školska klastera koji su nedavno uspostavljena, 57 su činila udruženja škola obaveznog obrazovanja, a 15 mreže saveznih škola. Najveći broj — 29 klastera — je u Štajerskoj, a za njom slede Gornja Austrija sa 17 i Burgenland sa devet.

Koruška ima šest, a Tirol pet slučajeva.

Klasteri postoje i u Forarlbergu. U Salcburgu, Donjoj Austriji i Beču do sada je u svakom od tih slučajeva formiran samo po jedan školski klaster.

Ministarstvo ove regionalne razlike prvenstveno pripisuje činjenici da u ruralnim područjima ima više malih škola.

Više od polovine svih klastera čine samo dve lokacije. Najveći klaster škola obaveznog obrazovanja nalazi se u Illmitzu (Burgenland) i sastoji se od četiri osnovne i dve škole nižeg srednjeg obrazovanja.

Tipičan klaster škola obaveznog obrazovanja obuhvata oko 40 nastavnika i 300 učenika. Kada je reč o saveznim školskim klasterima, prosek iznosi nešto više od 50 nastavnika i 370 učenika.