Počeli da teku rokovi za izbore u Srbiji, glasanje i u dijaspori

Odluka o raspisivanju izbora za narodne poslanike, koju je danas potpisao predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, stupila je na snagu objavljivanjem u Službenom glasniku i time su počeli da teku rokovi za vršenje izbornih radnji.

Izbore sprovodi Republička izborna komisija. Pravo glasa imaju svi punoletni državljani Republike Srbije koji ispunjavaju zakonske uslove za ostvarivanje biračkog prava.

Glasanje se obavlja na biračkim mestima u Srbiji, kao i na biračkim mestima u inostranstvu, po pravilu u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije. Svaki birač glasa na biračkom mestu u zemlji prema prijavljenom prebivalištu, s tim da postoji mogućnost da, umesto u mestu prebivališta, birač glasa u mestu privremenog boravišta.

Birači iz dijaspore od dana raspisivanja izbora mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva da podnesu zahtev da se u birački spisak upiše podatak da će na tim izborima glasati u inostranstvu.

Zahtev se podnosi najkasnije pet dana pre zaključenja biračkog spiska. Kako se birački spisak zaključuje 15 dana pre izbora, to znači da je krajnji rok za prijavu glasanja u inostranstvu 20 dana pre dana za glasanje.

Narodni poslanici se biraju u celoj zemlji kao jednoj izbornoj jedinici, primenom proporcionalnog izbornog sistema, glasanjem za izborne liste i raspodelom poslaničkih mandata srazmerno broju glasova koje su dobile izborne liste.

Izborne liste kandidata za narodne poslanike mogu da podnesu registrovane političke stranke, koalicije političkih stranaka i grupe građana. Izborna lista se podnosi Republičkoj izbornoj komisiji u pisanom i elektronskom obliku najkasnije 20 dana pre dana glasanja.

Uz izbornu listu, svaki podnosilac je dužan da dostavi i zakonom propisanu dokumentaciju, kao i najmanje 10.000 sudski overenih pisanih izjava birača da podržavaju tu izbornu listu na obrascu koji propisuje RIK. Za izbornu listu nacionalne manjine podnosilac liste treba da dostavi 5.000 overenih izjava birača da podržavaju tu izbornu listu.

Na izbornoj listi može da bude najviše 250 kandidata, koliko se i bira narodnih poslanika, a na listi mora biti najmanje 40 odsto pripadnika manje zastupljenog pola, tako da među svakih pet kandidata po redosledu na listi (prvih pet mesta, drugih pet mesta i tako do kraja) moraju biti tri pripadnika jednog i dva pripadnika drugog pola.

Nazivi izbornih lista se na glasačkom listiću navode prema redosledu utvrđenom na zbirnoj izbornoj listi, odnosno prema redosledu kojim su ispunile uslove za njihovo proglašenje od strane RIK-a.

Republička izborna komisija dužna je da donese odluku o izbornoj listi u roku od 48 časova od njenog podnošenja, a izborne liste se proglašavaju po redosledu ispunjavanja uslova za proglašenje.

Na dan glasanja biračka mesta se otvaraju u 7.00, a zatvaraju u 20 sati i u toku tog vremena biračko mesto mora biti neprekidno otvoreno.

Birač može da glasa samo za jednu izbornu listu sa glasačkog listića, a glasa se zaokruženjem rednog broja ispred naziva izborne liste za koju se glasa.

Rezultate izbora objavljuje Komisija u roku od 96 časova od časa završetka glasanja.

U raspodeli poslaničkih mandata učestvuju samo izborne liste koje su prešle cenzus, odnosno dobile najmanje tri odsto glasova od ukupnog broja glasova birača koji su glasali. Izuzetak su izborne liste političkih stranaka nacionalnih manjina, koje u raspodeli poslaničkih mandata učestvuju bez obzira na broj glasova koje su dobile.

Mandati se raspodeljuju primenom sistema najvećeg količnika (tzv. D`Ontov sistem), tako što se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina izborna lista podeli brojevima od jedan do 250. Dobijeni količnici razvrstavaju se po veličini, a u obzir se uzima 250 najvećih količnika. Svaka izborna lista dobija onoliko mandata koliko se najvećih količnika koji joj pripadaju nalazi među 250 najvećih. Poslanički mandati se dodeljuju kandidatima sa izborne liste prema njihovom redosledu, počev od prvog kandidata sa liste.

RIK dodeljuje poslaničke mandate najkasnije u roku od 10 dana od dana objavljivanja ukupnih rezultata izbora, nakon čega sačinjava izveštaj o sprovedenim izborima koji podnosi Narodnoj skupštini.

Na osnovu izveštaja o sprovedenim izborima, potvrđivanje mandata narodnih poslanika vrši se na prvoj sednici Narodne skupštine, koju saziva predsednik Narodne skupštine iz prethodnog saziva, tako da se sednica održi najkasnije 30 dana od dana proglašenja rezultata izbora.

Potvrđivanjem mandata najmanje dve trećine narodnih poslanika konstituisan je novi saziv Narodne skupštine, čime prestaje mandat prethodnog saziva.