Početak najvećeg razaranja u svetskoj istoriji: Kako je Austrija postala deo puta ka Drugom svetskom ratu

Datum 1. septembar 1939. ostao je upisan kao dan kada je počeo Drugi svetski rat u Evropi. Tog dana nacistička Nemačka napala je Poljsku. Međutim, put ka tom ratu počeo je mnogo ranije, a jedna od njegovih ključnih stanica bio je Beč.

Kada danas govorimo o početku Drugog svetskog rata, najčešće se govori o nemačkom napadu na Poljsku. Ali istorija ne počinje prvim ispaljenim metkom. Tokom godina koje su prethodile ratu, Adolf Hitler i nacistička Nemačka postepeno su rušili evropski poredak, širili teritoriju Rajha i proveravali granice spremnosti drugih država da se suprotstave agresiji.

U toj priči posebno mesto zauzima Austrija i Anschluss iz marta 1938. godine.

Anschluss Austrije: Beč kao velika predratna prekretnica

U martu 1938. Hitlerova Nemačka izvršila je pripajanje Austrije. Nemačke trupe ušle su u zemlju 12. marta, dok je već 13. marta donet zakon kojim je Austrija formalno uključena u Nemački Rajh.

Austrija je time prestala da postoji kao nezavisna država.

Anschluss je bio prvi veliki čin teritorijalne ekspanzije nacističke Nemačke i pokazao je da Hitler može da menja evropske granice uz ograničen međunarodni odgovor.

Samo godinu i po kasnije nemačka vojska krenula je na Poljsku.

Da li su se Austrijanci referendumom izjasnili za Hitlera?

Ovo je jedna od najvažnijih istorijskih nijansi kada se govori o Anschlussu.

Ne. Austrija nije prvo održala slobodan referendum, pa se zatim priključila Nemačkoj. Bilo je upravo suprotno.

Kancelar Kurt fon Šušnig pokušao je 9. marta 1938. da raspiše referendum o nezavisnosti Austrije, zakazan za 13. mart. Njegova namera bila je da pokaže da Austrijanci žele da njihova država ostane nezavisna.

Hitler je na to reagovao pritiskom i ultimatumom. Šušnig je 11. marta morao da otkaže referendum i podnese ostavku. Već narednog jutra nemačke trupe prešle su austrijsku granicu.

Tek nakon što je Anschluss već sproveden, nacističke vlasti organizovale su novi plebiscit, 10. aprila 1938, kojim je trebalo naknadno potvrditi pripajanje Austrije Nemačkom Rajhu.

Zvanični rezultat iznosio je oko 99 odsto glasova za Anschluss. Međutim, to nije bilo slobodno demokratsko izjašnjavanje: Jevreji, Romi i politički protivnici nacističkog režima bili su isključeni iz glasanja, a plebiscit je bio praćen snažnom nacističkom propagandom. Procene govore da je između 300.000 i 400.000 austrijskih građana bilo sprečeno da glasa.

Zato čuveni rezultat plebiscita iz aprila 1938. ne treba predstavljati kao dokaz da je 99 odsto svih Austrijanaca slobodno i demokratski odlučilo da se odrekne svoje države.

Od Beča do Poljske

Anschluss je Hitleru doneo teritoriju, strateški položaj, ljudske i privredne resurse, ali i dodatnu vojnu snagu. Austrijska vojska uključena je u nemački vojni sistem, a brojni Austrijanci kasnije su služili u Wehrmachtu i učestvovali u ratu.

Zbog toga veza između Austrije 1938. i Poljske 1939. nije samo geografska ili hronološka.

Kada je 1. septembra 1939. počeo napad na Poljsku, Austrija više nije bila nezavisna država. Bila je deo nacističke Nemačke, a njeni građani bili su uključeni u Hitlerov politički i vojni sistem.

Austrijanci u Wehrmachtu: 1,3 miliona ljudi

Anschluss nije nacističkoj Nemačkoj doneo samo teritoriju. Doneo joj je i ogroman ljudski potencijal. Nakon pripajanja Austrije, austrijska vojska integrisana je u Wehrmacht, a do kraja Drugog svetskog rata u nemačke oružane snage mobilisano je oko 1,2 do 1,3 miliona Austrijanaca. To je predstavljalo približno 40 odsto tadašnje muške populacije Austrije. Posebno formirane jedinice sa područja tadašnje „Ostmark“ učestvovale su u gotovo svim velikim nemačkim ratnim operacijama, a među njima i u napadu na Poljsku 1939. godine, od prvog dana rata.

Beč i početak progona

Anschluss je imao i drugu, mnogo mračniju posledicu.

Odmah nakon pripajanja Austrije nacističkoj Nemačkoj počeo je masovni progon austrijskih Jevreja. U Beču su usledili javno ponižavanje, nasilje, oduzimanje imovine i prisilna emigracija. Nacistička vlast brzo je proširila antijevrejske zakone na Austriju.

Zbog toga je Beč važan i za razumevanje istorije Holokausta, a ne samo za priču o teritorijalnoj ekspanziji nacističke Nemačke.

Od Heldenplatza do Varšave

Posebno upečatljiva ostaje slika Hitlera u Beču u martu 1938. godine, kada je na Heldenplatzu pred ogromnom masom proglasio Anschluss velikim istorijskim uspehom.

Nacistička propaganda koristila je slike oduševljenih masa kao dokaz da je Austrija navodno dobrovoljno prihvatila pripajanje Nemačkoj. Istovremeno, iza te slike odvijao se progon političkih protivnika i Jevreja.

Samo oko 17 meseci kasnije, nacistička Nemačka napala je Poljsku.

Od Beča do Varšave prošlo je manje od godinu i po dana.

Austrija između žrtve i saučesništva

Posleratna Austrija dugo je svoju istoriju gradila oko slike prve žrtve Hitlerove agresije. Činjenica jeste da je Austrija 1938. izgubila državnu nezavisnost.

Ali istorija je složenija.

Deo Austrijanaca aktivno je podržao nacistički režim, učestvovao u njegovoj administraciji, progonu Jevreja i ratnom aparatu. Drugi Austrijanci bili su protivnici nacizma, progonjeni ili ubijani.

Zato austrijsku istoriju između 1938. i 1945. nije moguće svesti ni na priču o kolektivnoj krivici, ni na priču o kolektivnoj nevinosti.

Zašto je 1. septembar 1939. važan i za Austriju?

Zato što Drugi svetski rat nije počeo u političkom vakuumu.

Pre napada na Poljsku dogodili su se Anschluss Austrije, uništenje nezavisnosti Čehoslovačke i drugi koraci kojima je Hitlerova Nemačka širila svoju moć.

Poljska je bila mesto na kojem je rat počeo, ali je put ka tom ratu vodio i kroz Beč.

Zato je 1. septembar 1939. više od datuma u istorijskom kalendaru. On je opomena kako agresija može da napreduje korak po korak, sve dok granice, institucije i međunarodni poredak ne budu dovoljno oslabljeni da više nema mirnog odgovora.

A jedan od prvih velikih koraka na tom putu dogodio se upravo u Austriji, u martu 1938. godine.