Politički islam menja metode vrbovanja i seli se na internet

Islamističke mreže koriste društvene platforme, fitnes, ambicije, pa čak i veštačku inteligenciju za širenje svoje ideologije, pokazuje godišnji izveštaj Centra za dokumentaciju o političkom islamu (DPI).

Izveštaj navodi da islamitičke mreže usvajaju i zloupotrebljavaju aktuelne trendove i da više nije reč samo o religiji ili politici, već se ideološke poruke sada prožimaju i kroz fitnes, ishranu, karijeru, međuljudske odnose i lični razvoj.

Društvene mreže igraju ključnu ulogu. Influenseri se bave svakodnevnim temama i političkim sukobima, često ih povezujući – prema navodima DPI-ja – sa antidemokratskim i antisemitskim stavovima. Zapad se prikazuje kao neprijatelj, a liberalna demokratija se suštinski dovodi u pitanje.

Istovremeno, na ovom islamističkom stilu života se zarađuje novac. Ponuda obuhvata knjige, koučing, tematske skupove, sastanke za umrežavanje i razne događaje.

Izveštaj ističe da su religija, zajednica i finansijski uspeh međusobno isprepleteni.

Jedan od primera navedenih u izveštaju je projekat „Rujulah 1.000”,  koji je pokrenula vodeća ličnost salafističke organizacije za širenje vere IMAN.

Cilj projekta je postizanje „muške izvrsnosti” kroz veru, samousavršavanje i strogu disciplinu. Projekat nudi skupove i kurseve, promovišući koncept „istinske muškosti”.

Koristi se i fitnes – prema podacima DPI-ja, brend „Deenathletic” kombinuje sport sa islamističkim stilom života.

Takve ponude su osmišljene tako da omoguće lak pristup verski orijentisanim zajednicama, koje zauzvrat služe kao baza za regrutovanje novih članova.

Još jedan trend vezan je za veštačku inteligenciju. Jezički modeli, čet-botovi i automatski generisani sažeci pretrage oslanjaju se na slobodno dostupni sadržaj na internetu.

Prema navodima DPI-ja, ulažu se napori da se namerno utiče na platforme sa informacijama.

Kao primer, izveštaj navodi članak o Muslimanskom bratstvu na Vikipediji na nemačkom jeziku. Pojedini korisnici su, kako se navodi, više puta uklanjali kritičke izvore i dodavali druge koji tu grupu prikazuju u pozitivnijem svetlu.

To može imati dalekosežne posledice: prema navodima DPI-ja, oni koji kreiraju sadržaj na velikim platformama znanja znaju uticati i na informacije na koje se oslanjaju sistemi veštačke inteligencije i pretraživači.

Izveštaj takođe razmatra delovanje stranih aktera. Na primer, unutar dijaspore turskog porekla širi se pogled na svet – putem udruženja, klubova, obrazovnih institucija i medija – koji suprotstavlja „islamsku civilizaciju” zapadnom društvu.

Ovo pogađa i Austriju

Postoji i direktna veza sa Austrijom kada je reč o propagandnom kanalu „Gaza Now”. Prema izveštaju, osnovao ga je aktivista koji živi u Lincu. Više od 1,3 miliona ljudi prati kanal na arapskom jeziku, dok nešto manje od 200.000 prati onaj na engleskom.

Sadržaj koji se tamo širi uključuje snimke Brigada Al-Kasam i drugih islamističkih jedinica, kojima se veličaju njihovi borci.

„Godišnji izveštaj DPI-ja dokumentuje profesionalizaciju i diversifikaciju aktera političkog islama. Liberalne demokratije u Evropi moraju se suočiti sa ovim izazovom. Važno je prepoznati metode i strategije pokreta političkog islama – kao što je sve češća upotreba novih sadržaja koji jačaju osećaj identiteta”, kaže direktorka DPI-ja Lisa Fellhofer.