Presuda u Hagu: Tačiju i Krasnićiju po 25 godina zatvora, Veseljiju 18, Seljimiju 13 godina za ratni zločin

Specijalizovana veća Kosova u Hagu izrekla su danas prvostepenu presudu jednom od vođa OVK Hašimu Tačiju na jedinstvenu kaznu od 25 godina zatvora zbog ratnih zločina. Na istu kaznu prvostepeno je osuđen i Jakup Krasnići. Kadri Veselji osuđen je na jedinstvenu kaznu od 18 godina zatvora, a Redžep Seljimi na 13 godina zatvora.

Tači je proglašen krivim za protivzakonito ili proizvoljno hapšenje i lišenje slobode kao ratni zločin nad najmanje 385 osoba, za surovo postupanje kao ratni zločin nad najmanje 49 osoba, za mučenje kao ratni zločin izvršen nad najmanje 303 osobe i za ubistvo kao ratni zločin izvršen nad 96 lica.

Sa druge strane, oslobođen je optužbi za progon, zatvaranje i druge nehumane postupke mučenje, ubistvo i prisilne nestanke lica kao i zločine protiv čovečnosti.

Panel mu je odredio kaznu zatvora u trajanju od 15 godina za ratni zločin protiv zakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode, kaznu zatvora u trajanju od četiri godine za ratni zločin surovog postupanja, kaznu zatvora u trajanju od 20 godina za ratni zločin mučenja, i kaznu zatvora u trajanju od 23 godine za ratni zločin ubistva.

„Ovaj panel vas osuđuje na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 25 godina, u koju se uračunava vreme koje ste proveli u pritvoru“, saopštio je sudija Čarls Smit.

Sudsko veće u Hagu navelo je da je otežavajuća okolnost za Hašima Tačija to što je zloupotrebio svoj položaj kako bi ostvario zajednički kažnjiv cilj. Kao olakšavajuću okolnost, veće je uzelo u obzir to što je Tači dao doprinos nastojanju da se osnuju Specijalizovana veća.

Jakupu Krasnićiju određena je jedinstvena zatvorska kazna od 25 godina. On je osuđen za protivzakonito ili proizvoljno hapšenje i lišenje slobode kao ratni zločin izvršen nad najmanje 385 osoba, za surovo postupanje kao ratni zločin izvršen nad najmanje 49 osoba, za mučenje kao ratni zločin izvršen nad najmanje 303 osoba i za ubistvo kao ratni zločin izvršen nad 96 lica.

Oslobođen je optužbe za progon, zatvaranje i druge nehumane postupke, mučenje, ubistvo i prisilne nestanke kao zločin protiv čovečnosti.

Panel mu je odredio kaznu zatvora u trajanju od 15 godina za ratni zločin protiv zakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode, kaznu zatvora u trajanju od četiri godine za ratni zločin strogog postupanja, kaznu zatvora u trajanju od 20 godina za ratni zločin mučenja, i kaznu zatvora u trajanju od 23 godine za ratni zločin ubistva.

„Ovaj panel vas osuđuje na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 25 godina, u koju se uračunava vreme koje ste proveli u pritvoru“, dodao je Smit.

Kadri Veselji osuđen je na 18 godina zatvora i to na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina za ratni zločin protivzakonitog ili proizvoljnog hapšenja ili lišenja slobode, zatim kaznu zatvora u trajanju od tri godine za ratni zločin surovog postupanja, kaznu zatvora u trajanju od 13 godina za ratni zločin i kaznu zatvora u trajanju od 16 godina za ratni zločin ubistva.

„Ovaj panel vas osuđuje na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 18 godina, u koju se uračunava vreme koje ste proveli u pritvoru“, rekao je sudija.

Redžep Seljimi osuđen je na 13 godina zatvora i to na šest godina zatvora za ratni zločin protiv zakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode, kaznu od dve godine zatvora za ratni zločin surovog postupanja, te osam godina za ratni zločin mučenja i kaznu zatvora u trajanju od 11 godina za ratni zločin ubistva.

„Panel vas osuđuje na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 13 godina, u koju se uračunava vreme koje ste proveli u pritvoru“, pročitao je sudija Smit.

Sudsko veće Specijalizovanih veća u Hagu proglasilo je krivima bivše vođe tzv. OVK Hašima Tačija, Jakupa Krasnićija, Redžepa Seljimija i Kadrija Veseljija za ratne zločine počinjene nad civilima i osobama koje nisu aktivno učestvovale u neprijateljstvima.

Prema odluci sudskog veća, optuženi su krivi za ratni zločin proizvoljnog lišenja slobode na štetu 385 lica, okrutno postupanje na štetu 49 lica, mučenje na štetu 303 lica i ratni zločin ubistva nad 96 lica.

Kako je utvrđeno tokom izricanja presude, tužilaštvo je van razumne sumnje dokazalo odgovornost četvorice optuženih za navedena krivična dela i njihovo učešće u ostvarivanju zajedničkog kažnjivog cilja.

Tužilaštvo je tražilo kaznu od po 45 godina zatvora.

Specijalizovani tužilac pozdravlja osuđujuće presude kao važne za vladavinu prava

Specijalizovani tužilac Kimberli Vest pozdravila je današnju presudu na suđenju Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju kao važna za vladavinu prava na Kosovu i zakašnjelu pravdu za žrtve.

„Današnja presuda, zasnovana isključivo na činjenicama i zakonu, važna je za preuzimanje odgovornosti i vladavinu prava na Kosovu“, istakla je Vest.

 „Sud je potvrdio da niko, bez obzira na svoj rang ili politički ugled, nije iznad zakona ili imun od odgovornosti za teška međunarodna krivična dela“, dodala je ona.

Specijalizovani tužilac je naglasila da se predmet koji je podnelo Specijalizovano tužilaštvo odnosi na individualnu krivičnu odgovornost i ne dovodi u pitanje istorijske narative.

„Specijalizovano tužilaštvo pozvalo je pojedince na odgovornost za svoja dela u skladu sa svojim mandatom, i ništa više od toga“, istakla je Vest i dodala da „Specijalizovano tužilaštvo nije krivično gonilo Oslobodilačku vojsku Kosova niti rat koji se vodio za nezavisnost Kosova“.

„Određeni pojedinci iskoristili su te ratne okolnosti da počine teške zločine i na čast Kosovu je što su ti pojedinci sada proglašeni odgovnim za svoja dela“, ukazala je Vest.

Tokom iznošenja dokaza, Specijalizovano tužilaštvo je pozvalo 125 svedoka da svedoče uživo u sudnici i oko 3.000 dokaznih predmeta na različitim jezicima je prihvaćeno kao dokazni materijal.

U presudi, pretresni panel je ustanovio da su Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići krivi za nezakonito ili proizvoljno hapšenje i lišavanje slobode najmanje 385 lica, surovo postupanje prema najmanje 49 lica, mučenje 303 lica i najmanje 96 ubistava.

Krivična dela su počinjena na štetu stotina civila i osoba koje nisu imale učešća u ratnim delovanjima u periodu od aprila 1998. do 20. juna 1999. godine u opštinama širom Kosova i u dva distrikta u severnoj Albaniji.

Specijalizovani tužilac je takođe napomenula da će kancelarija Specijalizovanog tužilaštva tokom narednih dana pažljivo razmotriti celokupni tekst presude, uključujući i šest tačaka optužniceza zločine protiv čovečnosti koji nisu doveli do osude.

Specijalizovano tužilaštvo je i dalje posvećeno utvrđivanju odgovornosti i podržavanju prava žrtava u sledećim fazama sudskog postupka.

Saopštenje presude Specijalizovanih veća prenosimo u celosti:

Pretresni panel je danas izrekao presudu u predmetu protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija. Panel je utvrdio da su sva četvorica krivično odgovorna za ratne zločine proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode 385 lica, surovo postupanje u odnosu na 49 lica, mučenje 303 lica i ubistvo 96 lica.

Pretresni panel je optužene oslobodio optužbi za zločine protiv čovečnosti, zaključivši da specijalizovani tužilac nije pokazao van razumne sumnje da je postojao rasprostranjeni ili sistematski napad usmeren na civilno stanovništvo. Optuženi su takođe oslobođeni optužbi u odnosu na izvestan broj incidenata ratnih zločina.

Pretresni panel osudio je Hašima Tačija na 25 godina zatvora, Kadrija Veseljija na 18 godina, Redžepa Seljimija na 13 godina, a Jakupa Krasnićija na 25 godina zatvora, u šta im se uračunava vreme provedeno u pritvoru.

Sudije su zaključile da su tokom sukoba na Kosovu g. Tači, g. Veselji, g. Seljimi i g. Krasnići značajno doprineli zajedničkom kažnjivom cilju proganjanja lica koja su smatrana protivnicima Oslobodilačke vojske Kosova i njenih političkih i vojnih ciljeva, a u koja su spadali kosovski Albanci iz redova drugih političkih ili vojnih snaga, kao što su LDK i FARK, zatim lica koja su navodno imala veze sa organima vlasti SRJ, odnosno Srbije i pripadnici nacionalnih manjina, uključujući više Roma i Srba.

Ciljani napadi na te protivnike obuhvatali su ubijanje, hapšenje i lišenje slobode bez redovnog sudskog postupka, fizičko i psihičko zlostavljanje, kao i druge oblike zlostavljanja, zastrašivanja i uznemiravanja. Osim svega nekoliko izuzetaka, pretresni panel je zaključio da nema dokaza da se bilo koja od žrtava bavila kriminalom, aktivno učestvovala u neprijateljstvima ili je predstavljala legitimnu pretnju po bezbednost Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Ogromna većina žrtava bili su nedužni civili, koji su se našli na putu ostvarenja zajedničkog kažnjivog cilja, u okviru kojeg su optuživani, najčešće lažno i mahom bez osnova, da su kolaboracionisti i špijuni. Veliki broj žrtava izjavio je da su pretrpljene patnje na njih ostavile trajne psihičke i fizike posledice.

Pri odmeravanju kazne, pretresni panel je temeljno razmotrio relevantne činjenice, težinu krivičnih dela, prirodu i stepen učešća svakog od optuženih, kao i olakšavajuće i otežavajuće okolnosti. Panel je uzeo u obzir i činjenicu da su neke žrtve bile u posebno osetljivom položaju, na primer, zbog svojih godina ili zbog toga što su morale da prisustvuju zlostavljanju ili ubistvu članova svoje porodice.

Tokom zasedanja, predsedavajući sudija je istakao da se suđenje nije ticalo legitimiteta Oslobodilačke vojske Kosova ni njenog cilja da ostvari nezavisnost Kosova, već činjenice da su neki pripadnici ostvarivali te ciljeve putem kažnjivih sredstava. Sudija je objasnio i da se predmet nije bavio krivičnim delima nad kosovskim Albancima koja su srpske snage i paravojne formacije nesumnjivo izvršile. Ono čime se predmet isključivo bavio jeste pitanje da li su krivična dela iz optužnice zaista izvršena i da li se optuženi mogu smatrati krivično odgovornim za ta krivična dela.

Uloga svakog od optuženih

Kad je reč o Hašimu Tačiju, pretresni panel je zaključio da je on, kao član Glavnog štaba OVK i načelnik Direkcije za politička pitanja, imao ključnu ulogu u formulisanju i sprovođenju zajedničkog cilja, koji je podrazumevao uspostavljanje zatvoreničkih objekata, otkrivanje pojedinaca koji su smatrani protivnicima OVK, njihovo hapšenje, lišenje slobode, i, po potrebi, ubijanje.

To je uključivalo ciljane napade na navodne „kolaboracioniste“, uspostavljanje odgovarajućih struktura, nadležnih organa i propisa, i vođenje „specijalnog rata“ usmerenog protiv protivnika, uključujući putem objavljivanja saopštenja i političkih deklaracija i drugih izjava za javnost, kojima su podsticana i tolerisana krivična dela nad protivnicima.

Pretresni panel je zaključio i da je Hašim Tači lično učestvovao u izvršenju krivičnih dela, uključujući hapšenje, proizvoljno lišenje slobode i saslušanje 13 poslanika skupštine, kao i hapšenje, lišenje slobode, odvođenje i ubistvo Behajdina Alaćija. Pored toga, g. Tači je širio lažne informacije o zatvorenicima i žrtvama krivičnih dela koja su vršili pripadnici OVK, pružao lažne garancije o tome da se OVK pridržava međunarodnog humanitarnog prava i doprinosio politici nekažnjivosti u odnosu na učinioce krivičnih dela nad protivnicima.

Što se tiče Kadrija Veseljija, pretresni panel je zaključio da je on, u svojstvu načelnika Direkcije za obaveštajne poslove, kao primarni zadatak imao otkrivanje i pribavljanje informacija o licima za koja se sumnjalo da su „kolaboracionisti“, kao i praćenje i neutralisanje tih lica.

Pretresni panel je takođe zaključio da je g. Veselji lično učestvovao u postupku odabira i progona protivnika, od kojih je veliki broj na kraju ubijen. Pretresni panel je u tom kontekstu napomenuo da su se takozvana bezbednosna saznanja na osnovu kojih je veliki broj tih lica uhapšen, lišen slobode i ubijen svodila na neproverene glasine.

Pretresni panel je utvrdio da je Redžep Seljimi, s obzirom na funkciju glavnog inspektora OVK, imao manja ovlašćenja nad drugim pripadnicima OVK nego ostali optuženi u ovom predmetu. Bez obzira na to, panel je zaključio da se g. Seljimi, kao član Glavnog štaba i načelnik Direkcije za operacije i glavni inspektor OVK, nije postarao da obezbedi da se OVK pridržava obaveza propisanih međunarodnim humanitarnim pravom, već je, naprotiv, tolerisao teška kršenja tog prava. Uz to, panel je zaključio da je učestvovao u hapšenju i zatvaranju 13 poslanika skupštine i da je na niz načina doprineo ostvarenju udruženog zločinačkog poduhvata.

Što se tiče uloge Jakupa Krasnićija, pretresni panel je zaključio da je on, kao član Glavnog štaba i Direkcije za politička pitanja, i kao portparol i zamenik komandanta OVK, imao ključnu ulogu u formulisanju i sprovođenju politike ciljanih napada na protivnike. Konkretno, objavljivanjem saopštenja, političkih izjava i naređenja, kao i putem drugih nastupa u javnosti, g. Krasnići je podsticao vršenje krivičnih dela nad licima koja su smatrana protivnicima, što je podrazumevalo i „specijalni rat“ koji je vodila OVK. U tim izjavama se, između ostalog, preuzimala odgovornost za likvidacije i „kaznene mere“ preduzete protiv „kolaboracionista“, njima su podsticana i tolerisana krivična dela nad protivnicima, što potvrđuju reči: „Kolaboracionisti se upozoravaju da ćemo ih pobiti ako nastave pogrešnim putem”.

Praksa zastrašivanja svedoka

Pretresni panel je istakao da je suđenje vođeno u kontekstu neprestanog zastrašivanja svedoka. Nekoliko svedoka tužilaštva sračunato je povuklo svoje ranije izjave, izbegavalo da iznese osnovne činjenice iz ranijih izjava, lagalo je panel, ponavljalo napamet naučene rečenice ili na neki drugi način izmenilo svoje ranije kazivanje.

Međutim, pretresni panel je istakao da je, i pored toga, većina svedoka koji su stupili pred sudije ispoljila veliku hrabrost i odlučnost. Nekoliko njih je svedočilo uprkos zastrašivanju i pokušajima da se odvrate od davanja iskaza.

Istorijat predmeta

Prvobitna optužnica protiv ove četvorice optuženih potvrđena je 26. oktobra 2020, a izmenjena je 3. septembra 2021, 29. aprila 2022. i 30. septembra 2022. Verzija optužnice s manjim brojem redakcija zavedena je 27. februara 2023.

Nakon hapšenja od strane Specijalizovanog tužilaštva, Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići prebačeni su u pritvorsku jedinicu Specijalizovanih veća u Hagu 4. i 5. novembra 2020.

Suđenje je počelo 3. aprila 2023, uvodnim izlaganjem tužilaštva. Tužilaštvo je završilo izvođenje svojih dokaza 15. aprila 2025. Zastupnik žrtava, koji zastupa 156 žrtava-učesnika u postupku, izneo je svoje dokaze u julu 2025, dok je izvođenje dokaza Tačijeve i Krasnićijeve odbrane trajalo od septembra do decembra 2025.

Pretresni panel je 19. decembra 2025. zaključio dokazni postupak, a završna izlaganja održana su u periodu od 9-18. februara 2026.

Tokom suđenja, panelu su predočena svedočenja 273 svedoka, kako u vidu iskaza u sudnici, tako i putem pismenih izjava. Panel je u dokaze usvojio 5.467 dokaznih predmeta. Pored toga, panel je formalno primio na znanje 1.017 pravosnažno utvrđenih činjenica i 29 činjenica o kojima su se strane saglasile.

Transkript postupka sadrži ukupno 29.238 stranica.