Psihička oboljenja pogađaju svaku četvrtu osobu u Austriji

O bolu u leđima govorimo kao o sasvim uobičajenoj pojavi, dok se o mentalnim bolestima i dalje govori premalo. Ipak, gotovo svaki četvrti Austrijanac starosti između 18 i 65 godina tokom godine se suoči sa nekim mentalnim oboljenjem.

„Nije mi dobro” – to je rečenica koja mnogima teško prelazi preko usana. Umesto toga, kažemo da smo umorni, preopterećeni poslom ili da jednostavno imamo previše obaveza.

Ne dovodi svaki trenutak slabosti ili lošeg raspoloženja do mentalne bolesti. Ipak, upornu mentalnu patnju ne treba zanemarivati niti umanjivati njen značaj.

A, ona je sve samo ne retka pojava.

U Austriji pogađa oko 2,1 milion ljudi. Oko 10 procenata stanovništva pati od depresije, a nešto manje od sedam odsto od anksioznih poremećaja.

Tu spadaju i bolesti zavisnosti, poremećaji u ishrani, bipolarni poremećaj i šizofrenija.

„Postavljanjem dijagnoze, ono što je osoba možda godinama tumačila kao lični neuspeh dobija svoje ime, a time se otvaraju i mogućnosti za lečenje”, istakla je za „Kronen Zeitung“ dr Karin Flenreiss-Frankl, klinički psiholog.

„Moramo se udaljiti od ideje da problemi sa mentalnim zdravljem odražavaju snagu ličnosti. Depresija nije mana karaktera, a anksiozni poremećaj nije nedostatak snage volje”, objasnila je ona.

Odluka da se potraži stručna pomoć donosi jasnoću.

„Dijagnoza može doneti olakšanje. Odjednom, ono što je osoba možda godinama tumačila kao lični neuspeh dobija svoje ime – a time se otvaraju i mogućnosti za lečenje”, ističe Flenreiss-Frankl.

I poslovno okruženje uzima svoj danak. Više od svakog petog zaposlenog u zemlji smatra svoj posao mentalno iscrpljujućim, a više od svakog četvrtog suočava se sa velikim vremenskim pritiskom.

Nivoi stresa, razdražljivosti i depresivno raspoloženja ostaju viši nego što su bili pre pandemije.

Izveštaj o izostancima sa posla za 2025. godinu ilustruje obim ovih posledica – među osobama od 25 do 44 godine, problemi mentalnog zdravlja su vodeći uzrok dugotrajnog bolovanja.

Žene su posebno pogođene; skoro jedan od četiri slučaja dugotrajnog bolovanja među ženama je zbog problema mentalnog zdravlja, i traje u proseku oko 139 dana.

Odgovarajući oblik podrške zavisi od dijagnoze i lične situacije pojedinca. Međutim, oni koji traže stručnu pomoć često trebaju strpljenje.

Potpuno finansirana mesta za psihoterapiju su ograničena, a duga vremena čekanja nisu neuobičajena. Pored toga, od ove godine, godišnje je dostupno oko 120.700 jedinica za kliničko-psihološki tretman koje finansira osiguranje.

Takođe postoji sve veća potreba za psihijatrijskom rehabilitacijom.

Od maja 2025. godine, širom Austrije je bilo dostupno približno 1.550 ugovorenih bolničkih kreveta za odrasle. Do 2030. godine biće potrebno oko 1.665 kreveta za smeštaj približno 14.355 rehabilitacionih boravaka godišnje. Pored stacionarne rehabilitacije, u Austriji su dostupne i ambulantne opcije.