Pukovnik Reisner: Putin će Ukrajinu baciti na kolena

Pukovnik austrijske vojske Mrkus Reisner smatra da je realan strah ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da će ove zime Rusija „baciti na kolena“ Ukrajinu.

Ruski predsednik Vladimir Putin je „duboko uveren da konačno može da natera Ukrajinu na kolena ove zime“, rekao je agenciji APA pukovnik Markus Reisner.

Uprkos posredničkim naporima SAD, Reisner ne vidi nikakve znake popuštanja ruske strane, naprotiv, primećuje eskalaciju napada.

„Naprotiv, vidimo eskalaciju vazdušnog rata protiv Ukrajine, kao i eskalaciju hibridnog ratovanja protiv Evrope“, ocenio je Reisner.

Primera radi, Moskva je, nakon posete direktora CIA Džona Retklifa krajem avgusta, masovno intenzivirala vazdušne napade na Ukrajinu.

„To je u suštini bio Putinov odgovor na inicijativu SAD“, smatra Reisner.

Kaže i da činjenica da američki specijalni izaslanik Stiv Vitkof i zet američkog predsednika Džared Kušner nisu mogli da lete u Kijev u nedelju — već su umesto toga putovali vozom — služi kao dodatni dokaz za to, te podseća da su raniji ruski vazdušni napadi na aerodrome u blizini Kijeva onemogućili vazdušni saobraćaj.

I pored toga, Reisner kaže da Rusija ne može očekivati velike vojne uspehe na frontu.

Linija fronta je „manje-više praktično u ćorsokaku“, podvukao je austrijski pukovnik.

Shodno tome, kaže, ne očekuju se veće promene na „taktičko-operativnom nivou“ — sa mogućim izuzetkom mobilizacije dodatnih snaga nakon izbora za Dumu.

Međutim, situacija je drugačija na „strateškom nivou“. Rusija cilja benzinske pumpe i energetsku infrastrukturu Ukrajine. Ukrajinski ministar energetike nedavno je priznao da je približno 80 procenata kritične infrastrukture zemlje — posebno njeno snabdevanje energijom — oštećeno ili uništeno.

„To je tačka na koju Putin cilja, on veruje da može da iskoristi ovu zimu da efikasno baci Ukrajinu na kolena“, podvukao je pukovnik Reisner.

Zelenski stoga poziva na isporuku raketa-presretača, jer su sistemi Patriot „ključno sredstvo odbrane od balističkih raketa i krstarećih raketa“ i neophodni su za suprotstavljanje klizećim bombama na frontu.

Samo u jednoj noći, Ukrajina je uspela da obori samo oko polovine od oko 60 raketa koje je lansirala Rusija.

„To je Ahilova peta koju Putin prepoznaje“, podvukao je Reisner.

SAD su iscrpele oko dve trećine svog arsenala raketa Patriot tokom rata protiv Irana.

„Ali naravno, SAD bi i dalje mogle da isporuče neke, ili postoje druge nacije koje drže zalihe“, dodao je pukovnik.

Primećuje da SAD primenjuju dvostruke standarde – s jedne strane, pružaju Ukrajini obaveštajne podatke, omogućavajući joj da pokreće napade dronovima velikog dometa i vrši pritisak na Rusiju, a sa druge, zadržavaju isporuku raketa Patriot, efikasno „ostavljajući Rusima prednost“.

SAD  verovatno žele da obe strane popuste i budu spremne na kompromis, ocenjuje Reisner.

On je naveo i da je neuspeh evropskih zemalja da značajno povećaju proizvodnju sistema protivvazdušne odbrane „apsolutni poraz“.

Alternative poput SAMP/T ili IRIS-T takođe se proizvode u nedovoljnim količinama – na primer, do 150 jedinica za SAMP/T. Nasuprot tome, proizvodnja raketa Patriot trebalo bi da poraste sa 650 na 1.000 godišnje. Iako su izgledi da SAD odobre Ukrajini licencu za proizvodnju raketa Patriot zaista pozitivna vest, proizvodnja ne može početi do proleća ili narednog leta.

„To je sada ključna tačka: šta se dešava u međuvremenu? Ako bi SAD bile zaista ozbiljne, dozvolile bi Ukrajincima da imaju određeni broj raketa u narednim mesecima kako bi im pomogle da premosti ovaj jaz“, rekao je Reisner.

On je ukazao da se 300 raketa koje je tražio Zelenski smatra „veoma realnim“ za odbijanje teških vazdušnih udara koji se obično dešavaju dva puta mesečno.

Nasuprot tome, Rusi su stalno povećavali proizvodnju krstarećih raketa i balističkih raketa. Prošle godine, stopa proizvodnje je bila približno 130 do 150 jedinica, „a sada već vidimo stopu proizvodnje od 200 jedinica“, rekao je Reisner.

Ovome se dodaju i severno-korejske rakete, kao što je tip KN-23. Pored toga, razvoj događaja u vezi sa dronovima ide na štetu Ukrajine.

Ranije je Kijev imao prednost jer je mogao lako da obara relativno sporo leteće dronove Garant-2. Stopa presretanja ovih dronova – često nazivanih „letećim mopedima“ – iznosila je 80 do 90 procenata. Međutim, Rusi su sada prešli na proizvodnju bržih dronova, pa Garant-5, na primer, leti brzinom do 600 km/č.

„To ponovo izuzetno otežava stvari Ukrajini“, navodi Reisner.

Satelitski snimci takođe otkrivaju da Rusi „masovno grade nove baze za lansiranje dronova“ na okupiranim ukrajinskim teritorijama i pograničnim regionima – prvenstveno za sisteme Garant-3, 4 i 5 – u suštini u pripremi za zimsku ofanzivu.

„S obzirom na ove lansirne rampe, može se pretpostaviti da Rusi nameravaju da masovno eskaliraju vazdušno ratovanje u narednim mesecima. To značiu da će se – pored balističkih i krstarećih raketa – povećati i napadi ovim dronovama Garant-3, 4 i 5 na mlazni pogon, što će prirodno dodati dodatni pritisak na Ukrajinu“, objasnio je Reisner.

Očekuje se da će Rusija iskoristiti zimu da napadne kritičnu infrastrukturu Ukrajine, dok će istovremeno sprovoditi hibridne napade na Evropu. Cilj Moskve je da dovoljno uznemiri evropsku javnost da poveća pritisak na vlade da zaustave proizvodne aktivnosti koje podržavaju Ukrajinu.

Na kraju krajeva, ukrajinski napadi dronovima dugog dometa na ciljeve duboko u Rusiji su mogući uglavnom zato što određene evropske države proizvode dronove – ili komponente dronova poput motora – i isporučuju ih Ukrajini, primetio je Reisner. Danska je bila prva zemlja koja je pristala da dozvoli proizvodnju oružja za Ukrajinu na svom tlu. Nemačke kompanije su takođe uključene u proizvodnju dronova.

Reisner očekuje i nove sabotaže, nakon incidenta sa dronom u Lajpcigu. Iz perspektive vojnog stručnjaka, „nije bitno“ da li eksplozivna naprava nije detonirala slučajno ili namerno, „jer se u oba slučaja mora pretpostaviti da bi došlo do eskalacije“.

U svakom slučaju, cilj širenja straha i terora je postignut, dodao je on.

Reisner je podsetio i na otkriće paketa sa eksplozivom 2024. godine – koji se nisu zapalili u teretnom avionu DHL-a samo zbog kašnjenja – i pokušaj onesposobljavanja tri nemačka ratna broda.

Napomenuo je da je „sasvim zamislivo“ da baltičke države postanu mete ograničenih ruskih napada i zaključuje da je neophodno pripremiti se za dalju eskalaciju.