Raste podrška EU, kao i želja za samouverenom Unijom

Prema istraživanju sprovedenom za potrebe Austrijskog društva za evropsku politiku (ÖGfE), trenutno raspoloženje u zemlji po pitanju Evropske unije karakterišu rastuća podrška članstvu, postojana skepsa prema proširenju Unije i želja za odlučnijim stavom prema SAD.

Generalni sekretar ÖGfE-a Paul Schmidt objasnio je rezultate istraživanja, ističući da se sa sve većom zabrinutošću posmatraju pokušaji destabilizacije od strane Rusije.

U jesenjem istraživanju ÖGfE-a, 68 odsto ispitanika zauzelo je stav da Austrija treba da ostane članica EU, 25 odsto se zalaže za izlazak iz Unije, dok je šest odsto neodlučno ili nije dalo odgovor.

Prema podacima ÖGfE-a, podrška je porasla za devet procenata od aprila prošle godine, dok je protivljenje opalo za pet odsto.

Od ulaska u EU 1995. godine, udeo pristalica EU u proseku iznosi 70 odsto, dok se oko 22 odsto zalaže za izlazak iz Unije.

Schmidt vidi stabilnost, pravnu sigurnost i predvidljivost EU kao vrednosti koje se na globalnom nivou ne mogu uzimati zdravo za gotovo, a koje javnost sve više ceni.

„Potezi Kanade i Ujedinjenog Kraljevstva da se približe EU, uz intenzivirana trgovinska partnerstva, dodatno pokazuju da Unija deluje kao pouzdan partner širom sveta i da dobija na značaju”, naglasio je Schmidt.

Većina protiv prijema novih članica u narednih pet godina

Svako skorije proširenje EU prijemom novih država članica nailazi na postojano protivljenje u Austriji. Kao i u martu, oko šest od deset ispitanika protivi se ulasku novih zemalja u Uniju u narednih pet godina, dok bi samo 28 odsto to podržalo.

„Podaci istraživanja potvrđuju skepsu austrijske javnosti po pitanju proširenja. Prijem novih članica ne smatra se prioritetom”, kaže Schmidt.

On poziva na intenziviranje informisanja i dijaloga o proširenju EU.

Broj ljudi koji se protive dubljoj saradnji na nivou EU porastao je tokom protekle godine.

Prema rezultatima ankete, trećina ispitanika zalaže se za manji stepen saradnje na nivou EU – što predstavlja porast od šest odsto u odnosu na april 2025. godine.

Schmidt ovaj trend pripisuje, između ostalog, „unutrašnjopolitičkoj debati u kojoj se često čuju pozivi na povlačenje iz procesa integracije”.

Ipak, 38 odsto ispitanika želelo bi da vidi produbljivanje saradnje unutar Evropske unije, dok 21 odsto smatra da je trenutni nivo saradnje odgovarajući.

Destabilizaciju od strane Rusije vidi 58 odsto

Podaci pokazuju da je čak 58 odsto ispitanih uvereno je da Rusija „namerno pokušava da destabilizuje Evropsku uniju i njene države članice – na primer, putem dezinformacija, sajber napada, sabotaža ili mešanja u političke procese i izbore”.

Njih 34 odsto smatra da je to „definitivno” slučaj, dok 24 odsto misli da je to „verovatno” tako. S druge strane, oko petina (19 odsto) smatra da je to „malo verovatno” (osam odsto) ili da „definitivno nije” slučaj (11 odsto). Uz to, 15

odsto zauzima stav sredine, odgovarajući sa „delimično”.

Kada je reč o odnosu EU i SAD, gotovo osam od deset ispitanika (79 odsto) zalaže se za to da EU čvršće brani svoje stavove o spornim pitanjima.

Većina pristalica FPÖ podržava izlazak iz EU

Prema rečima Schmidta, anketa otkriva rastuću unutrašnjopolitičku polarizaciju po pitanjima vezanim za EU.

„Pristalice Slobodarske partije Austrije su jedina grupa – sa 56 odsto – koja zastupa većinski stav kojim se dosledno podržava povlačenje naše zemlje iz EU, dok to pitanje uopšte nije tema za pristalice drugih stranaka”, objasnio je Schmidt.

Prema tim podacima, devet od deset pristalica FPÖ -a protivi se skorom proširenju EU, dok se tri četvrtine protivi bližoj saradnji na nivou EU.

Skoro polovina njih sumnja da Rusija ima za cilj destabilizaciju EU – stav koji retko dele pristalice drugih stranaka.

Jedina tačka oko koje postoji konsenzus među različitim strankama jeste želja da se u budućnosti čvršće nastupi prema SAD.