Šef AMS-a za podizanje starosne granice za odlazak u penziju

Direktor Servisa za zapošljavanje (AMS) Johannes Kopf predlaže podizanje starosne granice za odlazak u penziju, uz konstataciju da „u određenom trenutku, matematika nadmašuje ideologiju“.

„Koliko god to bilo neprijatno, politika mora da čini ono što je neophodno, a ne samo ono što je popularno. To je jednostavno realnost“, rekao je Kopf za ORF.

Kopf činjenicu da rasprave o podizanju starosne granice za penzionisanje redovno zamiru, ili se gotovo i ne vode, pripisuje demografiji.

„Prosečan glasač ima više od 50 godina. To je doba kada se mnogi ljudi pitaju: ’Koliko ću zapravo dobiti?’“, ukazao je on.

Onima koji kažu da ne žele strance u Austriji, Kopf je uputio poruku: „Onda jednostavno morate sami duže da radite“.

Istovremeno, u Austriji je već u toku ono što Kopf naziva „najvećom penzionom reformom u Evropi“ – postepeno podizanje starosne granice za odlazak žena u penziju sa 60 na 65 godina, koje će biti okončano do 2033. godine.

„Srećom, ova mera je usvojena kao ustavni zakon pre 30 godina, što znači da nijedna koaliciona vlada nije mogla da je izmeni neposredno pred izbore. Dosadašnji rezultati pokazuju da je, iako je broj nezaposlenih žena starijih od 60 godina porastao za 7.500, broj zaposlenih žena u toj starosnoj grupi porastao za 58.000. To znači da je 88 procenata potencijalne radne snage prešlo u zaposlenost, dok je 12 procenata prešlo u nezaposlenost. Iako se taj podatak od 12 procenata mora ozbiljno shvatiti, tržište rada je ipak apsorbovalo te žene – čak i tokom recesije“, objasnio je Kopf.

On smatra apsurdnim to što se ljudi stariji od 60 godina često prepoznaju kao nosioci rukovodećih funkcija ili stručnjaci u kompanijama, a čim izgube posao, navodno doživljavaju „efekat trenutnog starenja“.

„Odjednom se ljudi smatraju ’starima’ i više nisu potrebni“, konstatovao je Kopf koji, u tome vidi „jasnu poruku“ za kompanije koje se žale na nedostatak radne snage – ako zapošljavaju starije radnike, ne bi imali taj problem.

Kada je reč o socijalnoj pomoći, Kopf smatra da saradnja između AMS-a i organa socijalne zaštite trenutno ne funkcioniše dobro.

Na primer, kada AMS prijavi da je pojedinac odbio razumnu ponudu za posao, u mnogim pokrajinama prolazi previše vremena pre nego što ta osoba zaista bude pozvana na proveru. Takođe, AMS često nema informaciju o tome da li su izrečene sankcije. Sada postoje planovi da se ovaj problem reši u saradnji sa pokrajinama.

Kopf je ukazao i na probleme u saradnji sa Fondom za integraciju, koji nudi kurseve nemačkog jezika. On više ne smatra opravdanim česte pritužbe na kvalitet tih kurseva, ističući da je došlo do „značajnih poboljšanja“.

Na pitanje kako veštačka inteligencija menja svet rada, Kopf je izjavio da se na tržištu rada do sada ništa nije desilo – ni u Austriji ni u drugim zemljama OECD-a.

Ipak, uputio je „hitnu preporuku“ roditeljima da razmotre mogućnost stručnog osposobljavanja za svoju decu, to jest zanata. Mnoga od tih zanimanja veštačka inteligencija ne može da preuzme.

„Izgledi za zaposlenje ljudi sa završenom stručnom obukom bolji su nego ikada“, primetio je Kopf.

On se založio i za novi model obuke poznat kao „stručna obuka nakon mature“, navodeći da je pogrešno smatrati stručno kvalifikovanje nakon mature korakom unazad.

Nezadovoljan je i time što se u gimnazijama pruža premalo informacija o mogućnosti stručne obuke. Ipak, napomenuo je da su za pad broja polaznika stručne obuke odgovorne i same kompanije. Udeo firmi koje nude ovakvu obuku znatno je manji među kompanijama kojima ne upravljaju vlasnici, takve firme često daju prednost kratkoročnom razmišljanju, dok je obuka polaznika dugoročni poduhvat.

Pored toga, u Beču postoji nedostatak mesta za izučavanje zanata. Prema rečima Kopfa, na svako slobodno radno mesto u glavnom gradu konkuriše šest osoba.

Pokazatelj stanja na tržištu rada koji Kopfu zadaje „najveću brigu” jeste veliki broj dugoročno nezaposlenih nakon trogodišnje recesije.

Trećina onih koji traže posao u potrazi je duže od godinu dana, naveo je Kopf.

Vraćanje dugoročno nezaposlenih u radnu snagu zahteva snažan privredni rast i potrebne su i mere državnih podsticaja, za koje, međutim, trenutno nema sredstava zbog visokog nivoa javnog duga.