Skoro 1.000 smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom u Austriji

Ovo leto je donelo crni rekord po broju smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom.

Proračuni agencije AGES za leto 2026. godine znatno su viši od prethodnih najviših vrednosti.

Nikada od početka praćenja stope smrtnosti povezane sa vrućinom 2017. godine, procenjeni broj smrtnih slučajeva u Austriji od juna do avgusta nije bio tako visok kao ove godine.

Prema najnovijoj analizi Austrijske agencije za zdravlje i bezbednost hrane (AGES), procenjeni broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom u ovom periodu iznosi 995.

Interval nesigurnosti od 95 procenata kreće se od 625 do 1.276 smrtnih slučajeva, saopštila je agencija AGES u petak.

To čini procenu za ovogodišnje leto znatno višom od prethodnih rekordnih vrednosti.

AGES je procenio 948 smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom od juna do avgusta 2024. godine, a 428 za 2025. godinu.

Godišnje procene za period jun–avgust od 2017. godine kretale su se od 324 (2020) do 948 smrtnih slučajeva (2024).

Najtoplije leto u istoriji merenja

Ovaj trend se poklapa sa najtoplijim letom u poslednjih 260 godina, koliko se vode evidencije.

Novi temperaturni rekordi zabeleženi su na više od 100 mernih stanica instituta Geosphere Austria.

Prvi put od početka merenja, temperatura je čak prešla 41 stepen.

Novi rekord postavljen je 5. avgusta u mestu Bad Dojč-Altenburg (Donja Austrija), gde je izmerena temperatura od 41,2 stepena, a pored toga, zabeležena su tri uzastopna dana sa temperaturama od najmanje 40 stepeni.

Na mapi koja prikazuje ekstremne toplotne talase u Evropi tokom ovog leta, mnogi regioni su označeni kao izuzetno vreli.

I jul je bio izuzetno topao: sa temperaturom od 40,3 stepena, znatno je nadmašen prethodni austrijski rekord za taj mesec, postavljen 1983. godine.

U junu je granica od 35 stepeni dostignuta ili premašena na oko polovini od 277 meteoroloških stanica u Austriji.

AGES ističe da su ovi podaci procene koje obuhvataju čitav posmatrani period, a ne zbir smrtnih slučajeva.

Proračuni takođe uzimaju u obzir činjenicu da se uticaj vrućine na smrtnost može protezati i na dane nakon samog toplotnog talasa. Shodno tome, procene za određene periode mogu se naknadno razlikovati od prethodno objavljenih podataka.