Šteta zbog prevara u Austriji 115 miliona evra

Austrijska nacionalna banka (OeNB) objavila je izveštaj o uticaju prevara u bezgotovinskim platnim transakcijama, koji pokazuje da je prošle godine ukupan iznos štete iznosio 115,4 miliona evra, što je za čak 17,6 odsto više u odnosu na 2024. godinu.

U poređnju sa Evorpom, Austrija se dobro kotira – za većinu plaćanja, domaće stope prevara su ispod proseka EU.

Ukupno je 2025. godine registrovana približno 351.000 transakcija kao rezultat prevare. To uključuje bankovne transfere, plaćanja karticama, podizanje gotovine karticom, direktna zaduženja, plaćanja elektronskim novcem, finansijske transfere i plaćanja čekovima.

Prosečan gubitak je približno 329 evra.

Međutim, postoje značajne razlike između pojedinačnih načina plaćanja. Devet od deset slučajeva prevare uključuje plaćanja karticama, gde je prosečan gubitak relativno nizak, oko 75 evra.

„Austrija ima veoma bezbedan sistem plaćanja i dobro se snalazi u poređenju sa drugim evropskim zemljama. Međutim, značajno povećanje ukupnog gubitaka pokazuje da ne možemo spavati na lovorikama. Ključno je rano identifikovati nove načine za varanje građana i preduzeti mere tamo gde se pojave novi rizici. Zato mi u OeNB sve pažljivo pratimo i analiziramo i, pored brojnih aktivnosti u oblastima bezbednosti plaćanja i finansijskog obrazovanja, dajemo važan doprinos sprečavanju prevara našim podacima i analizama“, rekla je viceguvernerka OeNB Edeltraud Stiftinger.

Detaljno evropsko poređenje otkriva da je stopa prevara u Austriji za sve ispitane načine plaćanja ispod proseka EU – sa izuzetkom bankovnih transfera. Tu je stopa prevara, merena brojem transakcija – 0,004 odsto, dvostruko veća od proseka EU (0,002 odsto).

Međutim, kada se meri ukupnim iznosom gubitaka, Austrija je tačno na nivou proseka EU za bankovne transfere (0,001 odsto), dok je za sve ostale načine plaćanja znatno ispod proseka.

Bankovni transferi na osnovu prevare uzrokuju ubedljivo najveću finansijsku štetu. To uključuje i transfere koje su sami pokrenuli prevaranti i plaćanja koja žrtve obmanute odobravaju.

Bankovni transferi čine samo oko devet odsto prijavljenih slučajeva prevare, ali sa približno 89 miliona evra, odgovorni su za 78 odsto ukupnih gubitaka.

Prosečan gubitak od prevarnog bankovnog transfera je oko 3.000 evra, a u pojedinačnim slučajevima primećeni su gubici koji prelaze milion evra.

Posebno je upečatljiv sve veći značaj socijalnog inženjeringa – u 2025. godini, 83 odsto gubitaka u transferima novca nastalo je zbog prevaranata koji su namerno obmanjivali svoje žrtve da same pokrenu i odobravaju plaćanja.

Uobičajene šeme uključuju prevare pri kupovini i investicijama, prevare sa fakturama i transferima, sa uslugama i isporukom paketa i druge.

Prevara se stoga sve više pomera sa tehničkih napada na ciljanu manipulaciju ljudima.

Detaljan opis metoda koje se koriste u svakoj kategoriji i dodatne informacije o drugim šemama prevare kao što su fišing, kvišing i zamena SIM kartica mogu se naći u izveštaju OeNB.

Ovaj izveštaj takođe pruža informacije o trenutno rasprostranjenim šemama prevare koje uključuju plaćanja karticama, podizanje gotovine i druge metode bezgotovinskog plaćanja.

Veštačka inteligencija takođe otvara nove mogućnosti za prevarante. Na primer, veštačka inteligencija se može koristiti za kreiranje varljivo realističnih imejlova, veb stranica, glasova ili video poruka. Iako tehničke mere bezbednosti, kao što je jaka autentifikacija kupaca, štite od neovlašćenog pristupa računima, one ne mogu sprečiti ljude da budu manipulisani da sami odobravaju sumnjiva plaćanja.

Ko na kraju snosi finansijski gubitak u slučajevima prevare u velikoj meri zavisi od toga da li je plaćanje odobrila žrtva ili ne.

U 2025. godini, korisnici platnih usluga snosili su 97 odsto gubitaka nastalih zbog sumnjivih transfera. Kod podizanja gotovine, klijenti su snosili 55 odato gubitaka, dok su kod plaćanja karticama snosili samo 32 odsto.

Kod transakcija elektronskog novca, gubitke od prevare u potpunosti su snosile platne institucije.

Kao opšte pravilo, u slučaju neovlašćenog plaćanja, banka mora odmah da ispravi stanje na računu klijenta. Međutim, ako je plaćanje odobrila sama žrtva, na primer, putem TAN-a ili odobrenja aplikacije u onlajn bankarstvu, klijent je generalno odgovoran za gubitak.

Međutim, specifična odgovornost zavisi od pojedinačnog slučaja.