Stomatolog preskup, mnogi Austrijanci odustaju od lečenja zuba

Za mnoge, održavanje zdravlja zuba postaje finansijski problem, pokazuje studija prema kojoj je četvoro od deset Austrijanaca zbog visokih cena odustalo od odlaska kod zubara.

Prema izveštaju „Allianz Health Barometer 2026”, 40 odsto ispitanika je već u potpunosti odustalo od stomatološkog tretmana zbog troškova. Još 38 odsto je bar odložilo intervenciju zbog visoke cene.

Ipak, očigledno ne nedostaje svesti o važnosti zdravih zuba – 85 odsto ispitanika navodi da savesno vodi računa o zdravlju svojih zuba.

Njih 73 odsto odlazi na kontrolni pregled bar jednom godišnje.

Dakle, šta ljude odvraća od odlaska kod stomatologa? Za 47 odsto prepreku predstavljaju troškovi. To se češće odnosi na žene (53 odsto) nego na muškarce (41 odsto).

S druge strane, strah od samog tretmana igra znatno manju ulogu, jer ga svega 19 odsto ispitanika navodi kao razlog za izbegavanje stomatologa.

„Teško da postoji nedostatak svesti o zdravlju zuba – pre bi se moglo reći da nedostaje mogućnost da se u skladu s tom svešću dosledno postupa. Nije reč o stavu, već o okolnostima”, kaže dr Jörg Hipp iz kompanije „Allianz Austria”.

Stomatološka protetika se smatra posebno skupom – 87 odsto ispitanih navelo je baš oblast, a slede je ispravljanje zuba (80 odsto) i estetske procedure (75 odsto).

Štaviše, više od tri četvrtine ispitanika poznaje nekoga ko se suočio sa visokim troškovima stomatološkog lečenja.

Razlike se uočavaju i u zavisnosti od visine prihoda. U domaćinstvima sa prihodima do 1.999 evra, 78 odsto ispitanika navodi da savesno vodi računa o zubima.

Među domaćinstvima sa prihodima između 5.000 i 5.999 evra, taj procenat iznosi 92 odsto.

Sveukupno, zadovoljstvo stomatološkom negom je veliko – 71 odsto ispitanika ocenjuje je kao veoma dobru ili prilično dobru. Stručnost se ocenjuje posebno pozitivno, pri čemu je 81 odsto ispitanika ocenjuje povoljno.

Slika je sasvim drugačija kada je reč o odnosu cene i koristi. Samo 28 odsto ocenjuje taj aspekt kao veoma dobar ili prilično dobar, 42 odsto je zadovoljno vremenom čekanja.

Kada bi troškovi lečenja bili u potpunosti pokriveni, spremnost za podvrgavanje brojnim procedurama značajno bi porasla, zaključak je studije.

Kada je reč o protezama i drugim korektivnim tretmanima, spremnost bi porasla sa 29 na 71 odsto, a za izbeljivanje zuba – sa 31 na 75 odsto. Što se tiče implantata, 81 odsto bi bilo spremno za tretman. Za lečenje desni, taj procenat bi porastao sa 63 na 86 odsto.

Takođe postoji znatna neizvesnost u pogledu troškova. Samo 36 odsto ispitanika smatra da je adekvatno informisano o cenama stomatoloških usluga. Slično tome, samo 36 odsto navodi da je dovoljno upoznato sa uslugama koje pokriva obavezno zdravstveno osiguranje.

Prema studiji, pet odsto ispitanika trenutno poseduje privatno dopunsko stomatološko osiguranje. Njih 38 odsto bi, u principu, moglo da zamisli sklapanje dodatnog stomatološkog osiguranja.

Studija takođe otkriva nedostatak znanja o zdravlju zuba.

Tako 65 odsto ispitanika nije svesno da je karijes zarazno oboljenje. Mnogi ljudi takođe nisu svesni potencijalnih veza između oralnog zdravlja i opšteg zdravlja.

Prema istraživanju, 49 odsto ispitanika ne zna da bakterije koje uzrokuju karijes mogu doprineti sistemskim oboljenjima, kao što su kardiovaskularne bolesti ili dijabetes.

„Karijes je zarazno oboljenje, a upala desni nije ograničena samo na usnu duplju. Svest o oba problema je nedovoljna u široj javnosti. Činjenica da najmlađa generacija pokazuje najslabije rezultate u tom pogledu predstavlja zabrinjavajući nalaz sa stomatološkog stanovišta”, kaže dr Birgit Vetter-Scheidl iz Austrijske stomatološke komore.